Пригодним програмом, синоћ је у селу Сврчуге у залеђу Херцег Новог обиљежено 50 година од откривања споменика палим борцима НОР-а, Дан устанка и Дан државности Црне Горе.
Окупило се цијело село од најмлађег до настаријег да одају пошту погинулим прецима.
Много је међу њима примјера јунаштва и храбрости у борби за слободу: Васо, Душан, Владимир, Војислав, Данило, Ђуро, Даница, сви Косићи, на Видовом врху, у логору Дахау, у Цуцама, Колашину, Херцег Новом, Краљеву, Билећи. На Сутјесци 1943. Даница Томашевић… Током рата 37 Сврчужана је било у окупаторским казаматима у Котору, на Превлаци, на Мамули, у Шибенику и Италији. Шест преживјелих понијели су на грудима партизанску споменицу 1941.
Даница Косић и Даница Томашевић постале су дио сазвјежђа новског са још три Данице, Ђуровић, Попивода и Бојанић, сачуване и у имену новског Шеталишта Пет Даница.
Сви они су учинили да ово мало село буде велико по њиховим дјелима. Крај њиховог споменика сваке године се окупљају мјештани да евоцирају успомене на пале борце, родољубе, учеснике НОР-а, а то је њихова обавеза, рекла је у име Општине Херцег Нови, Бранка Грубор Божовић.
-На цијелој нашој заједници је обавеза да чувамо успомену на наше хероје из овог краја, као и да на овом мјесту васпитавамо и инспиришемо млађе генерације причама о патриотизму и слободи. Читав Херцег Нови и Бока Которска поносе се са двије младе и храбре дјевојке са Сврчуга, Даницом Томашевић и Даницом Косић, као и са свих пет Даница које су показале велику храброст и пожртвовање када је било најтеже, у борбама, рекла је Грубор Божовић.
У име своје мајке 92-годишње Персиде Спаић, рођене Томашевић, најстарије Сврчужанке и свједокиње догађаја из Другог свјетсаког рата, прочитао њен син, Крсто Спаић.
-Јединствено је да тако мало село, са само 17 кућа утка животе својих 11 младих, храбрих омладинаца у антифашистичкој борби. Њихова дјела треба увјек да помињемо и преносимо млађим нараштајима као примјер како се бори за правду и слободу, пренио је Спаић поруку своје мајке која је пожељела да млади као Свржучани увјек живе у слози, миру, разумјевању и с великим поштовањем према прецима.
Поводом 50 година од подизања споменика палим борцима из Сврчуга, одржан је програм „Сјећање на хероје, залог будућности“ по тексту који је осмислила и написала Витка Вујновић.
Крсто Кико Косић, професор је у пензији, мјештанин који сваког 13. јула долази редовно на Сврчуге, обилази споменик , положи цвијеће одајући пошту палим борцима и сјећа се палих другова.
-То је тачно. Сви сељани посебно се односимо према овом величанственом споменику који има велику симболику за нашу борбу и наше погинуле борце. Редовно смо се овдје окупљали сви и млади и стари због поштовања према погинулим борцима и оним Сврчуганима који су дали допринос развоју наше земље, јер су, то морамо редовно да нагласимо, Сврчужани кроз све битке и борбе против непријатеља носили високо бакљу слободе. Увјек су били на путу побједе и правде. То је красило све наше Сврчужане и зато не смијемо да заборавимо. Ја често споменем нашег Тушупа Риста, борца, који је аутор споменице на споменику. Он је волио да састави неку реченицу па је говорио „Стара кућо и около горо, како бих вас заборавит мого“ и ми никога нисмо заборавили. Мало сам емотиван, на све оно што се догодило и што смо заједнички урадили за напредак села Сврчуга, каже Косић.
Крај споменика палим борцима у Сврчугама окупили су се мјештани свих генерација, од дјеце до најстаријих и то је јако важно да се и на млађе генерације преноси сјећање на хероје. То је и урађено кроз овај програм „Сјећање на хероје, залог будућности.“
-Ово је диван програм и прилика је да се присјетимо да су наши борци играли и представу „Балканска царица 1936. године. Сви Сврчужани који су тада били писмени, а сви и јесу били писмени и то је Никола Баровић, учитељ из Крушевица све пратио. Дошао је у Сврчуге и организовао представу „Балканска царица“ коју су играли у једној великој просторији Маша Косића, а следећа је изведена у Сокоском друштву у Херцег Новом. Када су доље дошли неки представници војни позвали су наше организаторе и иницијаторе те представе и честитали им. Сви су били у народним ношњама, чак је један који је глумио Турчина ишао у Требиње да нађе робу да би било величанственије и достојанственије, сјећа се Косић.
Сврчуге су село са малим бројем породица али је увјек било сложно и јединствено.
-Мало се гдје може наћи случај да мјештани једног села тако сложно живе као Сврчужани и дан данас то настојимо да наставимо и да поштујемо и да се при сваком нашем сусрету присјетимо тих старих домаћина и домаћица које не смијемо заборавити. Зато сам ја неким случајем малу једну књижицу приредио и ту дао основне податке о нашим сељанима, каже Косић.
Он је прошле године у Огранку Матице црногорске у Херцег Новом промовисао и књигу “Сврчуге, село револуције”.
У програму учествовали Данијела Ђоновић и Мићо Лаловић, професорица хармонике Босиљка Кулишић, гитариста Николас Морета и ансамбл гитара Градске музике Херцег Новог.