Делегације ОБНОР-а 1941-1945 Херцег Новог и Котора и колектив Градске галерије обиљежили су 83. годишњицу стријељања Јосипа Бепа Бенковића, по коме ова установа носи име. Овај револуционар и умјетник је дио живота провео у нашем граду, а његова мајка Ана Бенковић Сагер је сву имовину оставила Општинском удружењу Савеза бораца НОР-а Херцег Новом.
Након хапшења и двомјесечног испитивања и мучења, 18. фебруара 1943. године је у логору на Бањици у Београду стријељан интелектуалац, сликар и правник Јосип Бепо Бенковић. О животу и страдању овог слободара у име херцегновске борачке организације говорила је Оливера Доклестић, истакавши његову борбу за праведније друштво.
-Млади Бепо Бенковић са изразитим сликарским даром морао је стално да вага у одабиру животног позива – оног стабилног, чиновничког позива правника или слободнијег, креативнијег у којем је стално откривао нешто ново у себи и око себе – сликарство. Не знам да ли се неко бавио истраживањем шта је то превагнуло у Бенковићу да се опредијели снажније ка путу социјалне правде за све људе, што је темељ комунистичке идеје. Као правник се сучељавао са разним законским лимитима према обичним људима, и све више разумијевао правни систем и раздвајање појма права од социјалне правде. Као сликар је могао више да осјећа пулсирање живота и да му се емотивно посвети. У то вријеме, између два свјетска рата, када су јачале разне супротности у народу и продубљивао се јаз између капиталиста и радника, или између оних који су држали власт и доносили одлуке и пука, народа, у сликарским круговима, међу својим колегама, пријатељима сликарима, могао је слободније да разговара о појму живота, страсти, страха, имања и немања.
Бенковић је био интелектуалац, ерудита, ликовни критичар и сликар, који је са пријатељима основао групу „Живот“ у којој су још били Ђорђе Андрејевић Кун, Моша Пијаде, Мирко Кујачић и Радојица Живановић, подсјетила је Доклестић.
-Његов рад је био запажен у београдским сликарским круговима за шта се може наићи да је радио у експресивном маниру, брзо, широким потезима. Потез, цртеж, боља, свјетлост или мрак, апстракција, импресионистички израз као реакција доживљаја околине на свијест умјетника или оно како свијест умјетника перципира форму и суштину свијета око себе, у експресионистичком изразу, у њему интелектуалцу који је осјећао све већи терет незадовољства, претварао је сликање у размишљање о животу, о свакодневним егзистенцијалним питањима. Сликање је постало манир изражавања става о друштву, људима, животу као концепту, гдје се подгријавала идеја револуције као неизбјежног пута ка сушественим промјенама за бољи и праведнији живот свих грађана.
У име Галерије, кустос Јасмина Житник подсјетила је на револуционарни рад, снажну енергију, широку културу и образовање, али и умјетнички дух и свестраност Јосипа Бепа Бенковића.
-Јосип Бепо Бенковић је био умјетник чији сензибилни дух и таленат провејавају из сваког његовог остварења у којем се он држао академске тематике и приступа, као и оних дела која су непосредна и пуна живота. Ова уметност је префињена, у потпуности посвећена слављењу лепоте. Уметност Бепа Бекновића је хуманистичка,чија је основна тема човек, његова дела, било да је реч о цртежима или сликама, чувају лица и појаве оног времена, мада су сви његови „актери“ уствари безвремени и, уз занемаривање моде оног времена, веома савремени. У сликарству Бепо Бенковић је био уметник динамичног израза: некада би довршавао слику до идеалне потпуности, а други пут би ослобађао руку и немирном линијом давао карактер мотивима, остављајући утисак брзине, спонтаности, експресивности…
Јосип Бепо Бенковић рођен је у Задру 1. новембра 1906. године, а од 1921. станује у Херцег Новом гдје је наставио школовање у нижој гимазији. Вишу гимназију завршио је у Котору гдје је и матурирао 1927/1928. године. У Београду је упоредо завршио право и умјетничку школу у класи професора Љуба Ивановића. У јесен 1940. године као сликар-умјетник и намјештеник Поште у Београду, примљен је за кандидата, а ускоро и за члана КПЈ. Окупаторска специјална полиција га jје ухапсила 25. децембра 1942. године, а стријељан је у ноћи између 18. и 19. фебруара 1943. године.
