Општинско Удружења НОР-а 1941-1945 Херцег Нови и ЈУ Музеј “Мирко Комненовић” и галерија “Јосип Бепо Бенковић” положили су вијенце на спомен обиљежје и евоцирали успомене на животно дјело Јосипа Бепа Бенковића који је дио свог живота провео у Херцег Новом.
Јосип Бепо Бенковић је један од хероја из времена када је јунака било мало и зато је важно да успомена на њега и његово дјело живи, казао је Милан Вајагић, члан Управног одбора Удружења НОР-а 1941-1945 Херцег Нови.
– Њих је родила невоља наших народа и одлучност једног револуцинарног покрета да збрише патње и муке милиона наших људи и отвори нову страницу у животу наше земље Југославије. Јосип Бепо Бенковић је припадао тој величанственој плејади хероја хуманиста који су дали свој живот у НОБ-у и социјалистичкој револуцији, казао је Вајагић.
Вајагић је додао да је Ана, мајка Јосипа Бепа Бенковића, сву своју имовину, тестаментом оставила Oпштинском удружењу Савеза бораца НОР-а у Херцег Новом. Подсјетио је да је 15. децембра 1966. године, након затварања Умјетничке школе, отворена галерија која носи име овог револуционара чији су коријени, по мајци, из Херцег Новог.
Директорица ЈУ Музеј и Галерија Славица Божовић, истакла је да је управо та 1966. година узета као почетак рада установе, а први Зимски салон организован је фебруара 1967. године.
– Данас се у Галерији чува 14 почетничких радова Јосипа Бепа Бенковића, који свједоче о његовом раном таленту. Потписани су и датирају из 1917/18 године. Потом, ту је 176 студија и цртежа насталих током Бепових студија умјетности у Београду, као и седам слика рађених техником уље на платну из 1940. године. Од оснивања 1966. године у Галерији је приређено пет већих изложби посвећених овој свестраној и енергичној личности која не заслужује заборав, казала је директорица Божовић
Претходно је прочитала казивање Ђука Перчиновића који је заједно са школским пријатељем, Јосипом Бепом Бенковићем, основао ПВК Јадран.
Јосип Бепо Бенковић рођен је у Задру 1. новембра 1906. године, а од 1921. станује у Херцег Новом гдје је наставио школовање у нижој гимазији. Вишу гимназију завршио је у Котору гдје је и матурирао 1927./1928. одине. У Београду је упоредо завршио право и умјетничку школу у класи професора Љуба Ивановића. Говорио је италијански, руски, француски и њемачки језик. Са Андрејевићем Куном, Мирком Кујачићем, Бором Барухом и другима, формира умјетничку групу „Живот“. Писао је за тада прогресивне часописе „Стожер“ и „Наша Стварност“.
У јесен 1940. године као сликар-умјетник и намјештеник Поште у Београду, примљен је за кандидата, а ускоро и за члана КПЈ. Окупаторска специјална полиција га хапси 25. децембра 1942. године, а потом и стријеља у ноћи 18/19 фебруар 1943. године.
