ОБИЉЕЖЕНО 78 ГОДИНА ОД РАСФОРМИРАЊА ЛОГОРА МАМУЛА

277

На острву Ластавица данас је полагањем вијенаца обиљежено 78 година од расформирања злогласног логора „Кампо Мамула“. На острву је и данас био Иво Марковић из Будве који је био и најмлађи логораш.

Сјећање на заточенике из Боке, Источне Херцеговине и Јужне Далмације који су под окриљем италијанског окупатора тамновали на Мамули традиционално је организовала херцегновска Организација бораца НОР-а 1941-1945. године. Вијенце су положили чланови борачких организација из Боке, представници Општине Херцег Нови и компаније ОХМ Мамула, а ове године је број посјетилаца био ограничен из разлога поштовања епидемиолошких мјера. Догађају су присуствовали и председник Општине Сопот Живорад Милосављевић и представници борачке организације те Општине, а у име Општине Херцег Нови, секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало.

Предсједник СОБНОР-а Црне Горе 1941 -1945. Радојица Радојевић изразио је захвалност и дивљење логорашима и њиховим потомцима, „чије нас је слободарство овдје окупило послије 78 година од великих искушења“. Захвалио је и домаћинима општини Херцег Нови и ОБНОР-у 1941-1945 који традиционално обиљежавају овај свијетли дан наше историје, дајући значајан допринос на незаборав рату и револуцији.

– Херцег Нови је увијек кроз богату и часну историју био слободарски град, град који никада није изостао ни из једне слободарске битке, градећи са поносом антифашистичке традиције, зато данас на овом мјесту одајемо дужну почаст свим логорашима, а посебно погубљеним и умрлим од глади, родољубима који су рекли не мрачним силама фашизма, рекао је Радојевић.

Додао је да су Бока и Црна Гора вијековима своју свијетлу историју исписивали на мору и копну.

– Овај поносни и дични народ вијековима је бранио сваку стопу своје земље, свако парче свога неба, сваки талас свога мора. Данас живимо у озбиљном времену, када поједнци покушавају негирати нашу славну антифашистичку прошлост. Када је фашизам узео маха, када се појављују фалсификатори наше историје који би жељели да умање значај наше величанстваене борбе, навео је Радојевић.

Иво Марковић, преживјели логораш из Будве, подсјетио је да је у логор Мамула међу првима стигла група из његовог села са 110 жена и дјеце. И он је био у источном дијелу тврђаве, са седморо браће, мајком и очевом мајком.

– У западном дијелу су били затворени пунољетни политички родољуби. Умирало се од глади, болести. Спавало се на голом камену, бетону. Било је јако тешко и хладно. На прозорима су биле металне решетке, није било прозорских крила. Добијали смо једном дневно тањир хлеба од пола килограма подијељен на четири особе. Нажалост, данас послије 78 година желим да вјерујем да се сјећање на логор Мамула и његове ужасе никада неће угасити да нам се не би поновили , казао је Марковић.

По ријечима Оливере Доклестић, предсједнице  СПКД Просвјета, Мамула је у памћењу Бокеља али и становника околних подручја, Конавала, Дубровника, Херцеговине, Паштровића и Црне Горе упамћена више као мјесто чамовања и дуге неизвјесности него као значајно  дјело  војне архитектуре које заслужује пажњу изузетно вриједног градитељског наслијеђа.

-Материјална и духовна страна неког објекта потире се у људским  сјећањима ако не знамо ову другу довољно да вреднујемо. Нематеријална одлика невидљива оку не иде у архиве и нема свој евидентски број али се дубоко утире у етар, нема временске границе и понекад живи кроз легенде ослобођене датума и просторних чаура. Мамула већ свакако спада у такве објекте јер њена функција логора остаје значајнија од намјене због које је грађена –казала је Доклестић и подсјетила да тврђава носи име по аустроугарском генералу Лазару Мамули те да је изграђена 1853. године са задатком чувања улаза у Бококоторски залив од непријатељских бродова.

У казамату Мамула робијали су родољуби у два свјетска рата.

-У Првом у који је Бока Которска па тако и Мамула ушла као дио Аустроугарске монархије били су у њој заточени родољуби, народни прваци овог краја на почетку рата, вођени патриотским националним тежњама у корист слављанског рода у ратним дешавањима између Аустроуграске са једне стране и Србије и Црне Горе са друге. На Мамули је била заточена и црногорска војска заробљена у борбама за освајање Ловћена пред капитулацију ЦГ јануара 1916. Када је у фебруару 1918. дошло до побуне морнара у Боки на Мамули су заточени побуњеници са аустроугарске ратне флоте, казала је Доклестић и подсјетила да су  у Другом свјетском рату наредбом италијанске окупационе команде  марта 1942. године формирани  концентрациони  логори Мамула и Превлака.

-Логор Мамула је био одређен да буде за мушкарце и жене, цивиле, разних старосних доба за које је предвиђена казна интернације као и таоцима. У Логор на Превлаци смјештени су они за које није постојала директна кривица али им је било потребно ограничити слободу кретања. У јуну 1942. године, по расформирању Орјенског батаљона, 842 борца овог одреда предала су се италијанској окупационој војсци увјерени да ће бити поштеђени те да ће италијанска управа показати милост. Били су третирани као устаници. Један број је био упућен у истражне затворе у Котору, Шибенику и Задру, а други у логоре на Мамули и Превлаци. Све вријеме на Мамули је истовремено било више од 500 логораша   или укупно преко 2.300  робијаша. Суживот по 30 до 60 људи по ћелијама откривао је на стотине људских нарави, малих и великих људских карактера, разних судбина у изузетно тешким условима живота. Заправо је чудо да се  данас нико није бавио проучавањем живота у заточеништву на Мамули, судбинама људи који су долазили из руралних и грађанских средина, различитих идеолошких опредјељења али сви заокружени патриотизмом. 12. септембра 1943. године, одмах како се сазнало да је капитулирала Италија, група логораша се организовала за одлазак са Мамуле. Неки су кренули да препливају ка ували Жањиц, други су заузели моторну баркасу и њоме кренули ка Луштици и Херцег Новом. То је практично био дан када је логор Мамула престао да постоји док је рат увелико трајао а италијанску окупациону територију заузела њемачка војска, подсјетила је Доклестић која је захвалила Организацији бораца Херцег Нови и предсједнику Ђоку Злоковићу који сваке године оживљавају сјеђање на ове историјске догађаје.

У име Ораскома, компаније која је острво Ластавица са тврђавом Мамула закупила на 49 година а посредством своје фирме у Црној Гори ОХМ Мамула инвестира у хотел високе категорије, вијенац је положила ПР компаније Драгана Бећировић.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here