Херцегновско Удружење војних пензионера и Друштво српско-руског пријатељства за Херцег Нови и Боку обиљежили су пригодном програмом под називом „Да се не заборави“ 25. годишњицу од почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Публика у Дворaни Парк могла је да погледа документарни филм „Да се не заборави“, посвећен жртвама агресије која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године на простору Црне Горе и Србије.
Дарко Мијовић из Мурина свједочио је како је било током напада на ту варошицу 30. априла 1999. године, када је рањен, а живот је изгубило шесторо људи, међу њима троје дјеце.
– Ја сам био испред њих у продавнци која се срушила на мене, гдје су биле двије дјевојчице које су погинуле. Нажалост, Мирослав Кнежевић је погинуо на мосту, гдје га је директно бомба погодила – подсјећа Мијовић.
Мијовић у свједочењу трагичног догађаја, наводи да су остали погинули 20-так метара од мјеста гдје је пала прва бомба.
– Сви су погинули од прве бомбе и ми смо повређени. Али нажалост, до данас, држава није окренула главу према нама и није се завршило, како је требало да се заврши на неки пристојан начин. Мјесто је некада ималo фабрику Титекса, задружну установу, хотел који је срушен послије бомбардовања. Осмогодишња школа је имала доста ученика, нажалост данас у први разред се дестак ученика упише. Од 90. године Мурина је уништена, око 90 одсто људи је отишло из ње – поручио је он и апеловао на надлежне да схвате да су становници Мурина грађани Црне Горе.
Предсједница Друштва српско руског пријатељства за Херцег Нови и Боку Гордана Стијепчић Булатовић, уз жртве НАТО агресије, поменула је страдале и нестале током Олује и ратова 90-их, у сплитским логорима, на Косову и Метохији, али и у борбама у Украјини и у појасу Газе.
Булатовић је подсјетила да је прва бомба, тог 24. марта 1999. године пала управо на Херцег Нови, на луштички врх Обосник, а затим и на Петроварадин, Грделичку клисуру, Мурино… све до 10. јуна, када је агресија званично завршена.
– Али да ли је заиста престала? Да ли је заиста „Милосрдни анђео“ да нас благосиља или тај благослов стиже и до наших дана. Страшне су посљедице осиромашеног уранијума. Осјећамо то тек данас, колико младих умире, колико је злих болести, све се више дјеце са посебним потребама рађа – навела је она.
Завршена је агресија на Балкану, али је „Милосрдни анђео“, како је казала Булатовић, наставио да благосиља од Либије и Сирије, до данашње Украјине.
Материјалне и техничке губитке током бомбардовања СР Југослвија избјегла је захваљујући дипломати, генералмајору Јовану Миловановићу, који је успио да сазна за план Алијансе да бомбардовање спроведе крајем 1998. године, казао је предсједник Удружења војних пензионера Херцег Нови, Павле Павловић.
– Ова акција требало је да се зове „Балканска зима“, али пошто је план био проваљен, одлучено је да се операција одложи за шест мјесеци, односно до марта, када је и спроведена. Тако да је промијењено име у „Милосрдни анђео“ – испричао је Павловић.
Руски амбасадор Владислав Маслеников истакао је да се војна операција према СРЈ одвијала без сагласности Савјета безбједности УН под изговором и оптужбама „за наводно етничко чишћење на Косову и Метохији које је наводно изазвало хуманитарну катастрофу у Европи“. Подсјетио је и на разарајуће посљедице и жртве НАТО бомбардовања.
– Русија је одмах осудила војну операцију Алијансе против Југославије. Тадашњи предсјендик Владе Јевгениј Примаков отказао је посјету САД и преусмјерио свој авион изнад Атлантика. И сада и тада ову операцију сматрамо најгрубљим кршењем норми међународног права – казао је Маслеников.
Он је оцјенио да запад и данас прећутно одобрава властима у Приштини наставак методичног исељавања Срба са Косова.
– Угрожавају опстанак српских општина које су преживјеле у покрајини. Русија је чврсто посвећена резолуцији 1244 и никада неће заборавизти да је Косово територија Србије – казао је Маслеников.
Он је поручио и онима који говоре о „злонамјерном руском утицају на Балкану“ да није било ниједног другог утицаја од злонамјерног НАТО бомбардовања осиромашеним уранијом.
– Ми у Русији никада нећемо заборавити жртве НАТО бомбардовања укључујући и жртве у Црној Гори у Даниловграду и Мурину – рекао је амбасадор Русије.
Он се на крају осврнуо и на трагедију која се десила у Москви и поручио да Русију не могу застрашити ектремисти и терористи. Захвалио је и свима који су исказали саучешће, солидарност и подршку.
Није то била НАТО интервениција већ агресија против суверене СРЈ, казао је предсједник Скупштине Општине Иван Отовић истакавши да је важно назвати ствари правим именом.
– Земља која није хтјела да се повинује диктату тада а и данас најјачих свјетских сила. Бомбардовање наше отаџбине од Јадрана до Суботице трајало је 78 дана. Животе су изгубили многи, више од 2000 људи. Овдје нису у питању само бројке колико младих живота је изгубљено, већ колико генерација је уништено иако су наставили да живе и данас се сви морамо запитати колико им се држава без обзира како се она звала одужила на одговарајући начин – казао је Отовић.
Члан ОБНОР-а Слободан Новаковић је подсјетио да је 24. марта 1999. године бомбардовањем на тадашњу СРЈ, НАТО прекршио повељу УН-а, због чега се напад сматра агресијом.
– НАТО је мислио да ће за пет дана бомбардовањем остварити предају СРЈ, гађајући војне базе, па кад то није помогло фабрике, електране, стамбене објекте, школе и болнице. НАТО је на простору СРЈ бацио 15 тона бомби са осиромашеним уранијумом, што за посљедицу има повећан број умрлих од канцера – навео је Новаковић.
Војници из Црне Горе показали су изузетну храброст, истакао је професор Предраг Ражњатовић.
– Црна Гора може бити поносна на једног Пеђу Леовца који је показао невиђени хероизам након рањавања на Косову, лијечен је у болници из које је побјегао и придружио се друговима на Кошарама и погинуо. Одбрана је за вријеме трајања агресије била херојска, истакао је Ражњатовић.
Директор Удружења бораца ратова 90-их, Радан Николић казао је да су вијенци за спомен погинулима током НАТО Агресије положени готово у свим градовима Црне Горе.
– Тиме гајимо сјећања на злочин без казне, који нажалост и данас траје. Тај злочин није био само агресија, већ је настављен и након потписивања Кумановског споразума, 9. јуна 1999. године и доношења резолуције Савјета безбједности 1244, а онда је настављен и 2004. погромом над српским и другим неалбанским народом на Косову и Метохији – поручио је он.
Николић је од локалне управе у Херцег Новом затражио подизање споменика палим борцима у ратовима 90-их, чиме би, како је казао, заштитили истину и историју.
Програму у Дворани Парк претходио је парастос жртвама НАТО агресије СР Југославије у црквама Светог Архангела Михаила на Белависти и Светог Архиђакона Стефана на Сушћепшану.
