Полагањем вијенаца на тврђави Мамула на острву Ластавица, обиљежена је 81. годишњица распуштања логора „Kамп Мамула”, након капитулације Италије 14. септембра 1943.
Овим поводом на острву су се окупили чланови удружења бораца СОБНОР из Херцег Новог, Котора, Тивта и Будве, потомци бораца, представници локалних самоуправа, представници компаније Ораском и Мамула Ајленд те су заједно још једном показали да теже томе да се драматична и херојска историја острва никад не заборави.
Представник СОБНОР-а Црне Горе професор Љубенко Боровић честитао је обиљежавање распуштања логора на Мамули, те истакао да се овим окупљањем од заборава чува тај значајан историјски догађај.
– Данас треба да будемо поносни на све наше претке који су се жртвовали да би будућим генерацијама осигурали слободу и мир – казао је Боровић.
У име Општине Херцег Нови потпредсједница Скупштине Драгана Станишић је истакла да примјер Мамуле указује да је „пут којим морамо ићи – пут антифашизма, очувања идентитета, народног поноса, сјећања на храбре претходнике”.
– Мамула је више од симбола, више од злогласног логора, од тврђаве. То је вјечити споменик слободе који као луча свијетли и опомиње – навела је Станишић.
Потпредсједница Скупштине Општине Херцег Нови је такође истакла тежњу компаније Орасцом да његује културу сјећања.
– Захваљујем представницима компаније Орасцом што чувају дио историје у меморијалној соби у оквиру овог комплекса и што поштујете тековине нашег народа. На нама је да никада не допустимо заборав, да чувамо тековине наших претходника и о њима говоримо што више. Чини се да је данас допринос миру на свим нивоима потребнији више него икада – поручила је Станишић.
Важност традиционалног организовања Меморијалног дана на Мамули и његовања културе сјећања истакао је и генерални менаџер хотела Мамула Ајленд, Хуан Тамамес (Juan Tamames). Он се посебно осврнуо на способност Мамуле да одоли тесту времена док гледа у будућност.
– Напредак Мамуле је суштински дио нашег заједничког пута. Подсјећа нас да, док поштујемо прошлост, морамо да прихватимо и будућност, осигуравајући да ово острво остане мјесто учења, рефлексије и мира за будуће генерације. Заједно можемо учинити да Мамула настави да инспирише и едукује, да буде мјесто гдје коегзистирају историја и савременост, на коме ће увијек владати вриједности мира и напретка – навео је он.
Предсједник ОБНОР-а Херцег Нови Ђорђе Злоковић захвалио је организаторима на топлој добродошлици и увијек добром гостопримству.
Професор др Илија Мориц је такође изразио задовољство што и ове године у име УБНОР-а Херцег Нови присуствује овом значајном догађају.
– Свједоци смо да се постепено реализује и остварује визија Мамуле као мјеста сарадње и напретка, сигуран сам да на том путу и даље има одређених изазова, али смо дорасли да те изазове рјешавамо превасходно уз културу дијалога и учења, а прије свега културе сјећања – навео је Мориц
Меморијалном дану на Мамули присуствовао је и предсједник СУБНОР-а Кула, Жарко Поповић. Он је том приликом напоменуо да су добре односе са ОБНОР – ом Херцег Нови крунисали у јулу, када су постали и побратими, те да се радује што је након четири године опет на Мамули како би обиљежили овај, како је казао, јако важан историјски датум.
Подсјећамо, у периоду од марта 1942, до септембра 1943. године, Мамула је кориштена као сабирни камп за интернирање комуниста и бораца народно-ослободилачког покрета против италијанске власти из Боке Которске и региона (Дубровника, Корчуле, Сарајева, Мостара, Требиња и других мјеста). Након 18 мјесеци, и више од 1500 особа које су прошле кроз овај логор, половином септембра 1943., тамницу су напустили посљедњи затвореници.
Делегација ОБНОР-а Херцег Нови, потомци затвореника и грађани Боке од 2010. године обиљежавају овај дан, а од 2018. године меморијални дан организује се у сарадњи са компанијом Ораском, закупцем острва.
Подсјећамо, логор Мамула формирала је шеста армија корпуса Италије 30. марта 1942. године. Капацитен је био 500 особа, а довођени су родољуби из Боке, Херцеговине и Далмације. Истог дана фомиран је и логор Превлака. У оба логора је робовало 2332 особе, из Херцег Новог 871, Котора 356, Будве 110, Тивта 122, Требиња 182, Билеће 72, Гацка 25, Невесиња 18, Мостара 67, Љубушког 1, Дубровника 107, Корчуле 109, Плоча 159, Имотског 10, Макарске 43 и Вргорца 80 родољуба.
Извор и фото: Медиа Биро
