Промоција друге збирке поезије херцегновског аутора, Жиже Шипчића „Поткресана крила“ у оквиру едиције Херцег феста „Новски талас“ одржана је синоћ у Дворани Парк.
О књизи су говорили новинар Здравко Шаковтић и сликарка Радмила Јелић Звицер. Шипчић је зналачки изабрао теме које најпотпуније изражавају његову идеју да кроз лирику са елементима љубави, традиције и историје комуницира са свијетом и са собом, рекао је новинар Здравко Шакотић, рецензент збирке.
-Његов нови пјеснички избор представља несвакидашњи читалачки изазов и необични случај са лирским стваралаштвом који ствара с мјером властите душе, општећи као пјесник животног доживљаја у коме је пјесничка индивидуалност дошла још једном до пуног изражаја, овога пута у његовој другој књизи. Мало је пјесника у овом времену социјалне и друштвене кризе који се са толико поданости и преданости, љубавности и здравих мушко-женских односа, оних са уздисајима, обећањима и подањима који као Жижа проналазе најискреније детаље тајанствености којим описује вољено биће одлично се сналазећи у свакој прилици и који се радује и када пати и кад се нада и када мирису природних феномена руке пружа, рекао је Шакотић.
Усљед ужурбаности која је условљена стицањем материјалног, људи забораве да се посвете себи, поезија је начин да се у томе макар дјелимично успије, ауторова поезија подразумијева трагове интиме, величину осјећајности, истакла је сликарка Радмила Јелић Звицер
-Он има сјете, али има и храбрости да прихвати одбијање. И у чежњи има љубави, али и у чежњи он даје слободу која је узвишени чин. Он је сањар, романтичар и ово је, већином проживљена поезија, прошлост која остаје за вјечност. Лијепо је бити вољен у наше вријеме, лијепо је вољети, све је некако било узвишено и лијепо. Лијепо је сачувати то будућим генерацијама. Када волимо ми имамо крила. Ми не можемо крила изгубити, то је само тренутно нека наша туга, али увијек када волимо ми имамо крила, рекла је Јелић Звицер.
Аутор збирке поезије „Поткресана крила“ Жижа Шипчић за РТХН наводи да је поетске дамаре осјетио прије 16 година и од тада је написао више од 200 пјесама.
-Задовољан сам, публика је била фина. Дошли су пријатељи да ме подржe и да учествују са мном у овом тренутку. Ипак, то је успјех у двије године објавити двије збирке поезије, а о томе прије 15, 16 година нисам ни сањао. За мене је то успјех и срећан сам због тог, а и због свих гостију који су дошли да ме подрже у тренуцима моје среће. Дође инспирација сама, кад ми дођу стихови то настојим да запишем да не оду у ваздух, без обзира о чему се ради. Теме су различите, поводи су различити, нису везане ни за вријеме ни за мјесто и кад се деси то запишем па послије то треба мало сортирати, сложити и повезати, али имам мало времена, па ћемо полако, рекао је аутор.
Збирка „Поткресана крила“, не симоболизује пад већ ауторов оптимизам а обухвата и родољубиве, географске и политичке мотиве, нудећи разноврсну и емоционалну поетику.
Вече су музиком обојили Босиљка Кулишић, Јованка Вељовић и Николас Морета.
