Изложба радова Новљанки, полазница Школе калиграфије синоћ је отворена у амфитеатру Дворане Парк као дио програма обиљежавања Видовдана.
Једанаест Новљанки, старости од 25 до 65 година представило је своје, руком исписане радове настале током једногодишње Школе калиграфије. Најмлађа међу њима, Ивана Вујисић, објашњава да је калиграфија више од умјетности.
– Суштина није само умјетност коју представљамо кроз перо и мастило, већ се све то прожима кроз једну молитву. Видовдан није само историјски догађај, већ достојанство народа које се показало кроз жртву у вјеру. Ми смо нашим словима дали један мали поклон култури, каже она.
Школа калиграфије основана је под благословом митрополита Јоаникија, а радови су настајали у тишини, стрпљењу и дубокој посвећености. Назив школе је омаж архимандриту Јосипу Троповићу, херцегновском учитељу код којег се образовао и Петар ИИ Петровић Његош.
– Када пођемо од тога да се наша школа зове по архимандриту Јосипу Троповићу који је повезао духовност и писменост, можемо да видимо да се ту прожима наша култура, каже Вујисић.
Први семестар био је посвећен Његошевој „Лучи микрокозми“, док је у другом централна тема било „писмо у писму“ – спајање слова у густу мрежу која ствара симболички и визуелни слој текста.
– Српска калиграфија је нит која чува традицију, наше ћирилично писмо и идентитет. То је наш начин да кроз слово тражимо божански смисао, што је суштина и Видовдана и нашег народа, каже Валерија Пекић, која истиче да је презадовољна што је једна од полазница ове школе.
У тајну калиграфије Новљанке је увео јереј Зоран Миљанић.
-Наш отац Зоран Миљанић нам је дао идеју да то пробамо пошто је и сам похађао исту школу. Почели смо спонтано и били смо доста скептични да ли ћемо моћи да то савладамо. Полазили смо од тога да ми у суштини нисмо неки умјетници, не бавимо се сликарством нити поезијом, али успјели смо да то увјежбамо, додала је Ивана Вујисић.
Школа калиграфије подразумјева интензивно увјежбавање, рад на тонским основама третираним кафом, и завршни рад на хамеру.
-Постоје неке припреме да слово напишемо што је љепше могуће, да се ту види труд и рад, а кад се то увјежба идемо на припрему на овим хамерима који морају бити тонирани кафом, или чајем, али углавном преферирамо кафу јер оставља љепши траг. Када се они осуше крећемо са оквирима уз помоћ лењира и обичне оловке, након тога исписујемо слова и сачекамо да се мастило мало исуши и онда је рад спреман. У почетку је било споро, јер нам је све било ново и дјеловало немогуће, али смо у миру и вјежбом све постигли, објашњава Вујисић.
Изложба је отворена као дио програма Видовданске академије која је синоћ одржана у Дворани Парк у организацији Црквене општине Топаљско херцегновске, под покровитељатвом Туристичке организације Херцег Нови.
