Када стигне вијест тако велика као океан који спаја европски са америчким континентом, да је један млади изданак из Херцег Новог достигао такве висине у науци да је Харвард жели у својим редовима, онда нема грађанина малог града у Боки којем срце није испуњено срећом. Двадесетдвогодишња Анђела Црњац, дипломирани молекуларни биолог, провешће наредне двије године на Истраживачком институту Харварда и МИТ-а, а радиће на дијагностици рака кроз биопсију крви. А потом, како каже, слиједе докторске студије, али да кренемо редом.
Крај маја значио је званичан завршетак студија и прославу дипломе молекуларног биолога на San Jose State University у Калифорнији. Од пријаве до запослења требало је проћи пет корака, од којих је један подразумјевао интервју са научницима са Истраживачког института који је трајао дуже од четири сата.
– Процес је подугачак и почео је још у фебруару, завршио се крајем априла, а аплицирала сам за позицију ране каријере молекуларног биолога. Уз предају документације и описивање мог рада на факултету у дијелу истраживања, снимала сам више видеа у којима сам одговарала на питања, потом је један дио процеса запошљавања подразумјевао интервју један на један са главном особом истраживачког рада. Тај дио сам поновила четири пута јер сам имала прилику да обавим интервјуе са четири лабораторије на овом Институту, сваки од њих је био различит јер је ријеч о различитим истраживачким пројектима за које сам се посебно спремала. Четврти дио подразумјевао је одлучивање за коју лабораторију желим радити и интервју је трајао мало дуже од четири сата. Имала сам презентацију од 30 минута о свом истраживачком раду на факултету који је био базиран на инжењерингу флуоресцентних протеина који може да помогне у истраживању карцинома. Кроз презентацију, будући послодавци добију прилику да ме упознају лично. Након тога сам добила прилику да разговарам са 12 чланова који раде у лаборатирији Инситута, гдје смо детаљније причале о специфичностима пројекта, казала је Анђелаза Новско јутро РТХН.
На Истраживачком институту Харварда и МИТ-а радиће на дијагностици рака кроз биопсију крви.
– То је идеална прилика за нас младе да добијемо знање и искуство које се дефинитивно тражи свуда у свијету, да добијемо могућност да двије године радимо са таквим професорима. Била је то и највећа мотивација за мене, а пројекат који ме чека је нешто најновије што се на Институту ради. Искрено сам се надала успјеху, али нисам очекивала да е баш мене одабрати. Ово је велики корак за мене, за моју будућност.
На младе се у оваквим развијеним и модерним системима гледа другачије него код нас, а вриједни и талентовани студенти се чувају и његују. Како Анђела каже, током студија су имали прилику да буду примјећени кроз свој истраживачки рад.
– На факултет дођу представници различитих Института, компанија и траже нове наде, односно раднике који ће почети са радом одмах након основних студија. Са заинтересованима разговарамо о процесу аплицирања до тога зашто баш да изаберемо њихов Институт или компанију, након чега почне процес пријаве. Имала сам прилику да разговарам са двије дјевојке које су дошле са тог Института, причале смо о детаљима, шансама, могућностима…
Од малих ногу њена мотивација је била да својим радом и бављењем науком допринесе проналаску нових начина и метода лијечења, тако се и пронашла у овој области.
– Имала сам велику жељу да се опробам у Америци кроз размјену студената, али сам ипак отишла још раније, на поетку треће године средње школе. Потом сам успјела за годину да завршим трећи и четврти разред и одлучила да останем јер ми се много свидјело, испричала нам је Анђела.
За разлику од онога што је основ у нашем образовном систему – обиље теорије, у америчком систему је пракса, експерименти и истраживање, учење на примјеру и кроз тај облик рада закључивање и повезивање теоријских и практичних знања. Како Анђела каже, изазов тамошњим професорима је како студентима да на занимљив начин приближе материју и пренесу своја знања.
Степеницу по степеницу, Анђела је градила своју кулу знања, уз пажњу и љубав родбине која је била уз њу у САД, али изнад свега маме Светлане и тате Ивана који су присуствовали свечаној церемонији додјеле диплома.
До успјеха води доста труда и рада и још једна веома важна ствар, поручује Анђела.
– Упорност! Она је тако важна. Није страшно пасти, али је важно устати и покушати поново, до успјеха, казала је Анђела.
