Књига „Зов Јадрана“ ауторке Милане Миње Милошевић промовисана је у фоајеу Дворане Парк, оквиру програма херцегновског Културног љета, у организацији ЈУК Херцег Фест.
Како је на промоцији казала менторка Вања Николић, процес писања био је дуг али вриједан, личан је и терапеутски, код праћења унутрашњег осјећања и тражења смисла најважније је постављати питања.
– Ако се запитамо зашто је важно да пратимо свој унутрашњи осјећај, ја бих као коцкице поређала низ догађаја који би био заправо да ја пратим свој унутрашњи осјећај, да тему која ми је важна и занимљива преточим у књигу, да Миња прати свој унутрашњи осјећај и први пут икада дође на промоцију књиге, да је затим узме и прочита је и да онда настави на прати свој унутрашњи осјећај и да свим писању каже “да” – навеча је она.
Мали тренуци су они који су пресудни како би био креиран сигуран и безбједан простор за сваког појединца, сматра терапеуткиња за ментално здравље, Вања Вила Вајагић.
– Тако је и Миња, на дивном Јадрану креирала један простор, који се у терапији, односно психологији називам безбједан или сигуран простор у који увијек радо улазимо. Али, шта се деси када тај безбједан простор не постоји? Појам безбједносг простора креира се у самом дјетињству и због тога, мене увијек води једна иста реченица „знам да ћеш онога, чега си најмање јео у кући, тражити свуда посвијету, али на начин на који су те у кући научили, док тај начин не промијениш”. То је суштина – поручила је она
Личне вриједности, како наводи психолог Кристина Сестак, су унутрашњи филтери осјећај за добро и лоше, скривена искра и разлог зашто неко нешто ради на одређени начин.
– Када су у питању личне вриједности, многи људи их узимају здраво за готово. Ако их питамо, блиједо ће нас погледати и рећи да су породица, љубав, бог… или тако нешто ће навести. То јесу вриједности, али је питање зашто су важне, шта представљају. За већину људи са којима са радила, вриједност је породица. Али није породица, већ блискост, повезаност, љубав, тај осјећај када одемо, да ће неко остати за нама – казала је Сестак.
Креативно стваралаштво није за свакога исписивање по папиру, али представља могућност да се сва прикупљења знања преиспитају, посложе и да им се да лични печат, сматра педагог Босиљка Кулишић.
– Морате добро да познајете теорију. Када пишете књигу, морате знати да пишете, морати познавати писма, имати одређену идеју о чему ћете писати, дисциплину да организујете дијелове, морате да имате оквирну идеју колико страница ће та књига да има, како ће изгледати, ко ће је лекторисати. Просто, морате имати идеје и теоријска знања о томе. Исто је и са компоновањем – казала је Кулишић и додала да сва знања треба комбиновати у складу са говором душе.
Ауторка књиге, Милана Милошевић истиче да је било потребно вријеме да схвати шта је иницирало стваралачку енергију а то је заправо проналазак мира.
– Ја овдје постајем, у ствари, друга особа. Амбијент је другачији, сам темпо живота, па чак и када донесем овдје посао са собом, препустим се тим мирисима, боји воде и сунца, све то примјетим. Кад сам код куће у Београду, ту је саобраћај и шта год у кући да погледам, позива ме да нешто радим, док овдје могу да уживам у том сунцу, мору, цвркуту птица, мирисима и Новљанима, који од раног јутра имају своја посла. Просто је то град који живи – казала је она.
У оквиру промоције одржана је трибина под називом „Аутентичност”, са које су ауторка и њене гошће упутиле позив публици да се свакодневно сјете да застану и удахну дубоко, умире се и изњедре стваралачки потенцијал.
