Изложба Матице црногорске „Култ Блажене Озане Которке“ након Котора, Бара и Подгорице отворена је синоћ у Херцег Новом. Изложбу је отворио предсједник Матице црногорске Иван Јововић који је на самом почетку одао почаст једној од ауторки текста каталога Милеви Пејаковић-Вујошевић, недавно преминулој предсједници которског Огранка Матице црногорске.
– То је велики губитак не само за Матицу црногорску већ и за црногорску културу, имајући у виду њен интелектуалани и радни ангажман, нарочито њен допринос са позиције дугогодишње директорице Поморског музеја у Котору. Искрено посвећена свом послу, заштити и презентацији културне баштине Црне Горе, своју професионалну дјелатност је окончала пројектом за који је сматрала да је неопходно да буде саставни дио наше колективне меморије – Култ Блажене Озане Которке – рекао је Јововић.
Изложба је, према ријечима Јововића, пројектни задатак Матице црногорске који је рађен с жељом да токове средњовјековне сакралне баштине Црне Горе, гдје Култ Блажене Озане Которке заузима посебно значење, учине доступним, како широј, тако и стручној јавности, у земљи и иностранству.
– На овој поставци акумулиране су меморалије на Блажену Озану Которку, које су настале током стољећа у историјским списима, књижевним дјелима, ликовној и музичкој умјетности, укључујући фотографије настале поводом церемоније – поблажења из 1930. године – рекао је Јововић и додао да изложба, уз пратећи каталог представља пресјек друштвеног живота средњовјековног Котора, обухвата најважније саставнице Култа Блажене Озане Которке.
– Ова блаженица је, уз патрона града и Которске бискупије Светог Трипуна, и прије званичног декрета њеној беатификацији од стране Свете Столице 1927. године, током минулих вјекова била личност која представља неизоставни маркер духовног идентитета Котора, Боке и савремене Црне Горе. Њен култ је био присутан и дуж Далмације, као и у родној Црној Гори, Љешанској нахији, селу Релези, гдје су је православни називали „Светом Одивом“, с којом су, по народном казивању, мјештани овог села били у сродству – рекао је Јововић.
Катарина Косић у документима цркве, а у народном предању Јована Ђујовић, као млада црногорска пастирица је дошла у слободни Котор, с обзиром да је њена домовина пала под османску власт, и смјестила се у знамениту которску племићку породицу Бућа, у којој је стекла прва знања о католичкој вјери. Потом је постала „понизна кћер светог Доминика“, односно монахиња доминиканског реда, што је остала до краја живота, проводећи га у покори и строгом посту.
– На основу више хагиографских извора, као и бројне стручне литературе, упознати смо са животом и дјеловањем Блажене Озане, с обзиром да су њени савременици забиљежили да су од которских бискупа, преко представника цивилних власти, па до обичних грађана од ове блаженице тражили савјет, утјеху и препоруку. Међу свим тим радњама и чудима, остало је записано једно од њених пророчких приказања упућено Которанима приликом опсаде града од стране османске војске 1539. године, предвођене Хајрудином Барбаросом, гдје је смирено бодрила суграђане ријечима: „Борите се храбро, будите увјерени да ће град бити спасен“ – рекао је Јововић.
Историчарка умјетности Радојка Абрамовић, коауторка текста каталога Радојка Абрамовић се осврнула на најважније моменте из животописа Блажене Озане.
– Попут птице, на својим духовним крилима Блажена Озана прелетјела је бескрајно камено море, врхове Проклетија, зелено плаву воду Скадарског језера, Зетску низију и своја крила свила у средњовјековном Котору, под врлетним литицама бријега Св. Иван. Њена милост тече и послије тјелесне смрти, јер Бог не гледа на племство рода, него на племенитост душе. Потребно је још једно њено освједочење у чудима па да ова Блаженица добије статус светице. Без вјерних душа, она је попут краљице без трона, зато јој се с надом и стрепњом молимо и она ће нам услишити молитве. На дан њеног упокојења 27. априла мирише питасфор надомак цркве, чини се мирише душа велике Блаженице. Њено поријекло, мошти које почивају у Котору, на граници Истока и Запада, мјесто је стицања сједињене браће, припадника обије цркве. Поштовање према њој најбоље ћемо изразити наслијеђујући апостолску љубав према Богу и ближњима. Она је и путоказ како да подесимо земаљски живот развијајући љубав и смисао жртве, као предуслов вјечног спасења – рекла је Абрамовић.
У музичком дијелу програма наступили су кларинетисткиња проф. Лара Бубања и пијаниста проф. Ђуро Познановић.
Заинтересовани грађани изложбу „Култ Блажене Озане Которке“ могу погледати до краја децембра.
