Проблем недостатка радне снаге, годинама присутан на црногорском приморју, ове сезоне је додатно усложњен јер радници који су традиционално долазили из региона, одлазе у земље у којима су боље плаћени. Већина пословни ангажман обезбјеђује у сусједној Хрватској.
Због околности узрокованих корона вирусом, паузу у раду прошле године направио је велики број угоститеља. Поред финансијских потешкоћа суочавају се и са проблемом проналажења стручне радне снаге, казао је за РТХН угоститељ Немања Кривокапић. Каже да се ове године за посао јављају углавном млађи људи, студенти који користе паузу између рокова и предавања.
– Имам једног професионалног конобара, никада млађа екипа није била. Имамо два конобара од 16 година, а већина их је око 20 – казао је Кривокапић.
Земље Европске уније су далеко конкурентније када је ријеч о платама сезонских радника. Нама најближа чланица, Република Хрватска привлачи сезонске раднике цијелог региона.
– Радници из региона који годинама долазе у Црну Гору отишли су на друге дестинације, колико сам ја упућен, највише у Хрватску. Није проблем да запослимо домаћу радну снагу, али је најважније да буду стручни. Ове године једва смо се „скрпили“ што се тиче радне снаге у сектору туризма – објашњава Ђуро Цвјетковић, који истиче да су радници у његовом објекту углавном исти они који су радили и 2019. године.
Веселин Кривокапић потврђује да је проблем радне снаге веома присутан, нарочито након прошле године када угоститељи нису радили због пандемије короне.
– Трудим се да у свом објекту запошљавам домаће становништво и њих је око 80 %. Дефицитарни кадар, првенствено роштиљџије, кувари чине 20 % радне снаге и они су са стране – каже наш саговорник и истиче да је ове године недостатак и конобара.
– Хрватска је стратешки сигурно пошла један корак испред нас и радници из Македоније и Србије нас прескачу и иду у код наших сусједа – навео је Кривокапић и истакао да се нешто мора системски мијењати.
Савјетник за запошљавање у херцегновском Бироу рада Зоран Лучић каже да сезонски посао највише траже људи из Подгорице и Никшића. Најчешће недостају конобари, кувари, хигијеничари, разни помоћни послови у сектору одржавања, чак и возачи. Данас имамо сезонске раднике и са завршеним факултетима, не само у области туризма, трговине и угоститељства, већ имамо и високошколаца на сезонским пословима и економиста, правника, туризмолога и слично.
– Вјерујем да ћемо на централном нивоу направити стратегију образовања, како би за неколико година имали оспсобљене конобаре, куваре, поготово за хотеле који имају четири, пет или више звјездица, како не би долазили у ситуацију да те раднике доводимо са стране чак и са далеких дестинација – сматра он.
Лучић каже да су од почетка године 24 послодавца упутила 29 налога за посредовање гдје су тражили 47 лица.
– Након спроведених претрага и упутили смо им 217 лица од којих је 79 прихватило запослење. Сама понуда и тражња се не поклопе у оном обиму какав би ми жељели. Надамо се да ће кроз унапријеђење програма сезонског запошљавања послодавци бити заинтересованији да би дошли до бенефита који ће се остваривати кроз добру радну снагу – казао је Лучић.
Интересовање за Сезонско запошљавање постоји и са једне и са друге стране али, како наводе у Заводу за запошљавање, морамо бити свјесни да се понуда и потражња не поклапају у обиму у којем је потребно.
