Тим истраживача са Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета Црне Горе – Ерол Вревић, Павле Маловић, Драган Бачовић, Данило Бојанић и Алдијана Нокић – реализовао је прво национално истраживање које је испитало како мјесто пребивалишта утиче на нутритивни статус и физичку активност адолесцената у Црној Гори. Истраживање, спроведено у 27 средњих школа широм земље, обухватило је 1.503 адолесцената узраста од 13,9 до 17,9 година и објављено у међународном часопису BMC Public Health (SCI, SCIE, SSCI, A&HCISCOPUS).
Тим истраживача прикупио је податке у 14 општина Црне Горе, користећи антропометријска мјерења попут индекса тјелесне масе, односа струка и висине и процента тјелесне масти. Физичка активност процијењена је путем стандардизованог PAQ-C упитника, који мјери ниво активности у различитим периодима дана.
Адолесценти су подијељени на оне из урбаних (69,6%) и руралних средина (30,4%), чиме су резултати омогућили директно поређење ова два окружења.
Нутритивни статус и физичка активност кључни су фактори здравља адолесцената, периода живота који обликује будуће генерације. Циљ истраживања био је да се процијени да ли и колико разлике у урбаним и руралним срединама утичу на ове аспекте, како би се креирале стратегије за унапређење здравља младих у цијелој земљи.
Резултати указују да 14,7% мушких и 12% женских адолесцената има прекомјерну тежину, док је 10,1% дјечака и 3,1% дјевојчица гојазно. Штавише, није било значајних разлика у нутритивном статусу између младих из урбаних и руралних средина. То значи да проблем гојазности захтијева пажњу у цијелој земљи, без обзира на мјесто пребивалишта.
Анализа физичке активности открила је јасне разлике међу младима. Младићи из руралних средина имали су виши ниво физичке активности него они из градова (п = 0.032), посебно током слободног времена, часова физичког васпитања, малих одмора и пауза за ручак. Дјевојке из руралних средина биле су активније од својих вршњакиња из урбаних подручја само током слободног времена (п = 0.020), док друге разлике нису биле статистички значајне.
У урбаним срединама, адолесценти се суочавају с већим ограничењима простора за физичке активности и чешће проводе слободно вријеме користећи електронске уређаје. С друге стране, адолесценти на селу чешће учествују у физичким задацима и активности на отвореном, што доприноси њиховом већем нивоу активности.
Резултати истраживања су указали на потребу за креирањем простора за игру и спортских садржаја у урбаним срединама, организацијом програма за подстицање физичке активности младих, континуираним образовањем адолесцената о значају здравих стилова живота.
Ови резултати пружају кључне смјернице за доносиоце одлука у унапређењу здравља младих у Црној Гори, саопштено је из Универзитета Црне Горе.
