“Бока у огледалу историјског насљеђа” назив је дводневног научног скупа који ће бити одржан сутра и у недељу (7. и 8. октобра), у организацији Матице Боке и Савеза Срба из Црне Горе – Београд, у палати Бизанти у Котору.
Поводом обиљежавања двије веома важне годишњице, за Боку и Црну Гору – 210 година од усвајања Декларације о уједињењу Боке и Црне Горе из 1813. године, и сто седамдесет пет година од одржавања Народне скупштине Бокеља 1848. године, на Прчању у наредна два дана у Котору у организацији Матице Боке и Савеза Срба Црне Горе -Београд биће одржан научни скуп „Бока у огледалу историјског наслеђа“. На скупу ће бити саопштено 20 реферата.
Из Херцег Новог сутра (субота) првог дана скупа учествују др Милан Милановић са темом „Национални идентитет становништва северозападне Боке“.
Публициста Небојша Рашо излаже на тему: „Знаменити новљани у заједничкој борби Боке и Црне Горе за ослобођење и уједињење на почетку 19 вијека“.
У другом, дијелу скупа првог дана на тему „Институција судова добрих људи у Боки Которској“ реферат је припремила Новљанка професор Драгана Радојичић која живи у Београду на тему. Књижевница Оливера Доклесић говориће на тему „Херцеговска банка као замајац Херцег Новог имеђу два рата“.
Другог дана у трећој сједници скупа књижевник Никола Маловић излагаће на тему „Бока Которска данас“. Публициста Горан Комар говориће на тему „Црногорски упади у Боку и њихов утицај на односе Црне Горе и Боке“.
На скупу „Бока у огледалу историјског насљеђа“ послије свечаног отварања и културно умјетничког програма, академик Славенко Терзић говориће на тему “Бока у националном препороду прве половине 19. века”, проф. др Синиша Јелушић “Духовност Боке – кап. Андрија Ђурковић и архимандрит Дионисије Миковић”, Др Бранко Сбутега “Бокељи у метафори свог нестајања”, проф. др Никола Жутић “Народносна свијест Бокеља у другој половини 19. и почетком 20. вијека”. Др Жарко Лековић говориће на тему “Значај Боке Которске за црногорско-брдску и херцеговачку ослободилачку борбу”, У другом дијелу сутрашњег рада скупа од 16 сати радове ће саопштити: Др Радојица Шћекић “Бока Которска – хајдучка држава, конфесионалне и демографске промјенЕ”, Проф. др Будимир Алексић “ О именовању језика у прошлости Боке”, Др Васиљ Јововић „Помени Боке у црногорској периодици (1835–1918)”, Проф. др Миомир Абовић “Поријекло и смисао тиватских микротопонима Ластва, Руљина, Сељаново и Чиновица”, Проф. др Александар Стаматовић “Покушајиталијанизације Боке у периоду 1941–1943. године”. У недељу другог дана скупа биће саопштене и теме: Проф. др Илија Лалошевић “Значај културно-историјског насљеђа Боке Которске”, др Милан Гулић “Бока Которска на парламентарним изборима у југословенској краљевини”, проф. др Часлав Копривица “Маре нострум против српског приморја” и др Машан Ерцеговић “Један одраз у бокељском историјском огледалу или историјско право Боке Которске на регионалну самоуправу“. На крају скупа слиједи завршна ријеч.
Скуп се одржава у палати Бизанти у Котору.
Сви радови саопштени у оквиру научног скупа“Бока у огледалу историјског наслеђа“биће објављени у оквиру Зборника почетком наредне године.
