У оквиру дводневног програма поводом 110 година од рођења Михаила Лалића, одржан је и научни скуп у Кући Ива Андрића. Кроз три тематске сесије говорило се о стваралаштву, идеолошком и естетском наслеђу Лалићевог дјела, као и о његовој нераскидивој вези са Црном Гором, а посебно са Херцег Новим.
О екранизацији текста и сукобу Лалића са Живојином Павловићем, говорио је универзитетски професор Синиша Јелушић, везујући се за роман „Хајка“.
-Покушао сам да пронађем нову димензију у приступу Лалићу, јер омогућује нова читања и нове димензије откривања текста. Ово је једна интертекстуална анализа, филм и литература, и имамо у оквиру филмско теоријске мисли занимљив проблем који повезујем са метафизиком зла код Лалића, што је заправо темељна идеја и цјелина његовог дјела. Филм је умјетност конкретног, преко чега се други план, метафизички представља. Живојин Павловић је на веома специфичан начин пришао његовом роману „Хајка“ и била ми је занимљива реакција Лалића који је негативно и са великим степеном разочараности говорио о екранизацији. Заправо,показало се да је у превеликој мјери Павловић уносио неке друге елементе који стварају конфликт, али онај који је на нивоу односа аутора. „Хајка“ Живојина Павловића као посебно филмско дјело једно је од најизузетнијих екранизација у југословенској кинематографији, и исто тако „Хајка“ која има другачији поетички систем, једно од најзначајнијих књижевних дијела, истакао је др Јелушић.
О сусрету са Михаилом Лалићем у Херцег Новом говорила је професорица књижевности, Тамара Комар.
-Видим га како сједи испред бифеа Београд и поздравља с благим осмијехом и ословљава ме именом. У то вријеме дјеца су била научена да се јављају старијима и чинила су то без страха и задршке. Нови је био мањи, лица су била позната. Ко је био човјек за столом бифеа Београд сазнаћу годинама касније и биће ми тешко да своју успомену повежем са његовим романима. Чекам да се компјутерски забиљежи како библиотеци дугујем роман „Тамара“. Прочитаћу последњи Лалићев роман. То је начин да покажем поштовање према писцу, али и још више према човјеку кога сам с радошћу сретала у дјетињству. Срећа и сусрет истог су коријена, истакла је Комар.
Једна од посебно запажених тема била је – жена као мотив и њена функција у обликовању свијета романа „Ратна срећа“, коју је обрадила мр Божена Јелушић.
-Ако кренемо од контекста црногорске књижевности јасно је да се ликови жена касно јављају и да су маргинализовани у дјелима и у тумачењима. Тако се и у „Ратној срећи“ може видјети да јунакиња Ласта, мртва драга, представља једну врсту снажног анимуса, док Грујовић има принципе аниме. Она као таква ће допринијети да Пејо Грујовић схвати илузорност идеолошких, вјерских, револуционарних покрета, за које сматрамо да ће промијенити свијет, казала је Јелушић.
На скупу су још говорили, др Татјана Ђуришић, др Радоје Фемић, др Александра Пауновић, др Драшко Дошљак, мр Катарина Пантовић, мр Ђорђе Малавразић, публициста Будо Симоновић, књижевник Мираш Мартиновић и професорица књижевности Јелена Ђоновић.
Омаж и научни скуп поводом 110 година од рођења Михаила Лалића одржан је у склопу програма обиљежавања Дана ослобођења Херцег Новог, а подршку су пружили Министарство спољних послова Србије, Управа за Србе у региону и Општина Херцег Нови и ЈУК Херцег Фест.
