Надлежни у својим рукама имају све прописе да адекватно казне нападе на медијске раднике и треба да их искористе јер се само тако може послати порука о некажњивости, поручено је на Форуму који је Синдикат медија (СМЦГ) организовао уочи Дана новинара Црне Горе.
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић упозорио је да је у посљедњој години погоршана безбједност медијских радника у Црној Гори, те да је у 2024. години СМЦГ забиљежио 20 случајева напада на новинаре и инцидената са новинарима, што је раст у односу на годину раније.
-Забиљежен је и најбруталнији напад у посљедњих шест година – на новинарку Побједе Ану Раичковић. Тражимо да сви напади на новинаре и медијске раднике коначно буду адекватно кажњени. Надлежни имају прописе у својим рукама, а првенствено Кривични законик. Само строжим казнама може се послати порука да овакви и други напади на новинаре неће бити толерисани, додао је Крачковић.
Рекао је да су се и притисци на рад медијских радника појачали у посљедњој години, као и да и даље нема напретка у старим и најтежим случајевима напада на новинаре попут убиства главног и одговорног уредника листа Дан Душка Јовановића.
О нападима у којима су управо оне биле жртве говориле су новинарке Ана Раичковић и Драгана Шћепановић, а нападач на обије је исти, бизнисмен Зоран Бећировић, иако је једну напао физички а другу у континуитету напада преко свог портала.
-Држава нема механизме да спријечи некога ко одлучи да отвори портал како би некоме уништио живот“, казала је Шћепановић која је говорила и о специфичним условима рада људи који су дописници јер су одсјечени од редакција и осталих колега.
Раичковић је рекла да није и нече одустати од кривичног гоњења нападача на њу и њену породицу те да још не зна је ли јој је угрожена безбједност и да чека и заказивање суђења и увид у оптужни предлог.
Крачковић је примијетио да се економски статус медијских радника и радница у посљедњих годину дјелимично побољшао, захваљујући повећању свих плата у Црној Гори, али и да велики број колега прима плату која је испод просјечне или тек мало више од тога. Казао је да лош положај медијских радника додатно отежава чињеница да се и даље дугују зараде у једном дијелу локалних јавних емитера, као и да послодавци и даље одбијају предлоге Синдиката медија везано за Грански колективни уговор.
-Ипак, нећемо одустати од тога да се побошља положај и услови рада свих новинара и медијских радника у Црној Гори”, навео је Крачковић.
Око 30 медијских радника је на форуму оцијенило да треба јачати солидарност међу колегама и да она често изостане, да главни уредници морају више да буду укључени у процес прављења вијести и да се више морају залагати и за новинаре али и борити против све агресивнијег маркетинга који долази из ПР служби јавне управе.
-Ми форторепортери смо данас по први пут, на овом догађају, јавно прихваћени као новинари. Пробелм је што се наш рад мјери у зависности од тога за који медиј тренутно радимо, а не би требало да је тако јер ми припадамо читаоцима а не редакцијама, казао је фоторепортер Стево Васиљевић.
На скупу је истакнут и проблем, који је готово свакодневан, који имају екипе које прате рад Скупштине Црне Горе.
СМЦГ организовао изложбу црногорских фоторепортера
СМЦГ је, уочи Дана новинара Црне Горе, организовао и изложбу црногорских фоторепортера „Из кадра у кадар: Приче о новинарству”, коју ће посјетиоци моћи да виде у КИЦ-у “Будо Томовић” до 1. фебруара. Изложено је 30 фотографија: Бориса Пејовића, Стева Васиљевића, Добрила Малиџана, Филипа Филиповића, Јована Радуловића, Лазара Ружића, Луке Зековића, Риста Божовића, Сава Прелевића, Драгана Николића и Дарка Војиновића.
Потпредсједница СМЦГ Маријана Цамовић Величковић је на свечаном отварању изложбе подсјетила да је у Црној Гори око 230 медија, док је фоторепортера свега 15.
Они, како је појаснила, раде у три дневне новине и за неколико агенција, претежно страних а само један портал међу запосленима има фоторепортера.
Цамовић Величковић каже да су црногорски фоторепортери редовно награђивани на међународним конкурсима као и да деценијама свакодневно биљеже историју.
-А ипак, најмање се прича о њима и често су управо они вишак послодавцима. Са правом се осјећају дискриминисано и угрожено. Зато, они које послодавци не отпусте као вишак, и бјеже из професије”, рекла је Цамовић Величковић.
Она је навела и да се масовно крше и злоупотребљавају ауторска права на штету фоторепортера, што им додатно умањује зараду али их и деградира као ауторе.
Према њеним ријечима, то је такође тема о којој се мало или нимало прича, а управо су изложба и Форум уочи Дана новинара покушаји у правцу мијењања те праксе.
