На Тргу од књиге синоћ је представљена фотомонографија „Ратна лука Кумбор“ Синише Луковића, а Фондација Никола Тесла из Филаделфије приредила је предавање на тему „Никола Тесла у литератури“.
Аутор фотомонографије „Ратна лука Кумбор“, Синиша Луковић казао је да је књига настала по идеји књижевника Николе Маловића и Џејмса Вилсона из фирме „Азмонт“ који је видјевши друге Луковићеве текстове изразио интересовање да неко напише историјат тог простора на којем се касније развио Портонови.
– Након што су они одустали од идеје да буду финансијери те књиге, Никола Маловић као издавач трудио се да обезбиједи алтернативу, јер му је било жао да тај текст не угледа свјетлост дана. Он је био упоран, успио је да обезбиједи новац. Мислим да би ова књига могла бити интересантна првенствено локалним људима јер је то на неки начин дио завичајне баштине града Херцег Новог, јер говори о историјату једног дјела херцегновске ривјере који је био врло интересантан и врло значајан у неким свјетским оквирима. У уводном дијелу књиге, побројано је шта се све десило и шта се све промијенило на том подручју од петога вијека прије нове ере, од присуства првих трагова Илира до данашњег дана, казао је Луковић.
На промоцији су осим аутора о књизи говорили књижевник Никола Маловић и рецензент књиге Дражен Јовановић.
У наставку програма одржано је предавање „Никола Тесла у литератури“, које је приредила Фондација Никола Тесла у Филаделфији.
Члан Управног одбора Фондације Предраг Карасовић казао је да покушавају да представе свијету шта је то Тесла радио, а шта је то покупио из свог народа, јер знамо да је био из свештеничке породице.
– Тесла је по нама примјер једног високог моралног лика у нашем народу. Ми представљамо све оно за шта је он заслужан јер данас ми користимо многе ствари, почевши од телефона до телевизора и да неких Теслиних проналазака није било то данас не бисмо имали. Закључили смо да би кроз културу лакше приближили ту цијелу причу нашем народу, али и свим осталим народима који желе да чују причу.
Тесла је све што је проналазио бесплатно давао човјечанству, казао је Карасовић.
– Зато је он и имао сукобе у Америци, држави која му је ипак дала шансу да то све пронађе, али када је дошло вријеме да ли то комерцијализовати или не, он је рекао „ја сам то добио од неке енергије тамо далеко, тако да је желим да то дам бесплатно човјечанству“. И у Фондацији су сви волонтери, казао је Карасовић.
Новинарка и књижевница Рада Комазел казала је да откад зна за себе, зна и за Николу Теслу. Како је истакла, од првих новинарских дана пише о Тесли, посјећујући његово родно мјесто Смиљане и гроб његових родитеља, одакле је „доносила емотивне репортаже“ за које је добила три награде Научне фондације Никола Тесла из Филаделфије.
На њен предлог је подигнута биста Николе Тесле у Грачаници чији је аутор Светомир Арсић Басара.
Комазел је казала и да је било какво „отимање“ Тесле заболи и то доживљава на другачији начин јер је из истог краја у којем је Тесла рођен.
О Тесли су говорили и Маја Цветковић Сотиров и Вјера Мујовић.
У музичком дијелу програма наступили су Босиљка Кулишић и Николас Морета.
Вечерас на Тргу од књиге програм за дјецу, на којем ће бити представљена књига „Гугуто мемето“ Стефана Тићмиа и одиграна представа „Супер Звјездана“ – Умјетничког атеља Арлекин Подгорица и Европске куће, Подгорица. Почетак програма је у 20.30.
