На Тргу од књиге синоћ су промовисaни роман «Вакуум», ауторке Јоване Дишић и књига пјесама и прича „Манастир“ Горана Коруновића.
Књига „Вакуум“ је Јованин првјенац и за њу је добила награду „Милош Црњански“. Вакуум или празан простор између бити и не бити у коме се обрела главна јунакиња, повешће читаоца на пут ка самоспознаји, ка запитаности о квалитету сопствених одлука и проналажењу сопственог начина да се из вакуума изађе, записала је Др Слађана Јаћимовић, чланица Жирија за додјелу Награде Милош Црњански.
Током представљања романа уредница Марија Радић казала је да се пријатно изненадила када је прочитала рукопис који је испунио њене читалачке критеријуме.
-У овом роману постоји прича у оном традиционалном и слободно могу да кажем Андрићевском смислу, који је рекао „да потреба за причањем и за причом остаје, а прича тече даље и причању краја нема“. Овдје пратимо линеарну причу која има доста рукаваца и дигресија и оне дају допринос томе да када узмете ову књигу у руке ви је заиста прочитате у даху и то све доприноси одређеној врсти динамике. Са друге стране када говоримо о језику и стилу, Јованине реченице су врло богате, разбокорене и види се да је и те како водила рачуна о томе. Оно што је мени било најважније је, а тиче се умјетности, јесте то да је Јована причајући ову причу, која је прича о појединцу који се налази у безизлазној ситуацији и која покреће Хамлетовско питање између „бити или не бити“, које и данас одјекује у нашем времену, успјела да се загледа у утробу живота и изнесе своје истине, казала је Радић.
Како је објаснила ауторка Јована Дишић „Вакуум“ је оно стање духа када појединац врло добрео зна гдје се налази, али му се не допада то мјесто и тражи начине да из тог вакуума и безизлазног стања бити и не бити искорачи.
-Ми слушамо различите гласове, врло често живимо у складу са очекивањима других, па онда често убједимо себе да су та њихова очекивања наша, а то најчешће није случај. Ослушкивање тог унутрашњег гласа заборављамо како одрастамо и како се све више уклапамо у друштво. Тај унутрашњи глас заборављамо и онда се нађемо у вакууму. Ослушкивање унутрашњег гласа је нешто што може да нас врати себи и одведе на прави пут. Ми морамо стално правити те искораке из тог стања и изнова ослушивати унутрашњи глас, казала је Дишић.
У наставку вечери представљена је књига пјесама и прича „Манастир“ Горана Коруновића. Како је казао модератор Дејан Матић „Манастир“ има три кључне цјелине.
-У књизи се смјењују оно што би се класично рекло поетски текстови и нешто што би могло да се окарактерише као приче. Та три циклуса носе називе „Љубавници“, „Испосници“ и „Судије“. Уводни текст који отвара књигу је „Повратак“ и већ са тим текстом схватамо да ћемо имати сусрет са не само да кажемо реалним свјетовима, материјалним или који свакодневно живимо већ уплив и сусрет са нечим што можемо назвати светом оностраног или фантастике. То није баш лако дефинисати, али и сам назив „Манастир“ већ може изазвати у нама одређене асоцијације и када се књига прочита види се да се манастир може разумјети као простор, али као један специфичан простор уточишта или мјеста које може да прими све разне судбине и осјећања, казао је Матић.
Вечерас на Тргу од књиге промоција књиге „Пакрац“ Владана Матијевића, а модератор је Олга Војичић Коматина. У наставку представљање књиге „Боб Дилан“ Зорана Пауновића. Говориће главни уредник ИК Клио Зоран Хамовић и аутор. Почетак је у 21 сат.
