На 12. Tргу од ћирилице, синоћ је на Белависти уприличено вече посвећено осамдесетогодишњици страдања свештеномученика митрополита црногорско- приморског Јоаникија, свештенства и вјерног народа Црне Горе.
Истина је установљена и уклесана у мрамор, те циљ презентације није ревизија историје, нити слављење или блаћење одређене личности, већ искључиво њено слављење, нагласио је српски и амерички универзитетски професор, публициста, политички савјетник, аналитичар и историчар др Срђа Трифковић.
-Историја није фиксна нарација, већ стално еволуира сходно новим доказима и друштвеним контекстима. Критичким преиспитивањем устаљених ставова ми боље разумијемо и прошлост и садашњост. На шта би личило да је пао комунизам у Совјетском савезу 1991., а да је остала нетакнута нарација о бољшевичкој револуцији и Лењину и свему осталом, казао је Трифковић.
Пажња је била посвећена страдању 15 000 војника југословенске војске Црне Горе, народа и свештенства, који су кренули из Зете и Подгорице 6. децембра 1944. године, до њиховог, како је казао Трифковић, безочног убиства на више локација у Словенији без суда и пресуде, наглашавајући да су 11 000 њих побили Титови комунисти до маја 1945.године.
-Ово није ревизија историје, већ констатација чињеничног стања. То је и бројем жртава и траумом, које је нанијела преживјелима далеко највећа трагедија у историји цијелог српског народа и Боке, од раног средњег вијека па до данас, додао је Трифковић.
О страдању свештеномученика Јоаникија, протојереј Предраг Шћепановић казао је, да приморском природом какву је имао, није био предодређен за велико зло које је пало на његова плећа.
-Биће изложен мучењима Василија Ковачевића и Милована Ђиласа, који ће га по свједочанству пензионисаног мајора Раке Ивановића, онесвешћивати, бацати на под и иживљавати. На све то митрополит говори: „Знам ја да одавде нећу изаћи жив и да нећу видјети моју милу Боку, српску Спарту и зрно слободе. Али сам Бог зна колико сам људи покушао да спасим и колико сам спасио из италијанског заробљеништва, казао је Шћепановић.
Оба наратора вечери нагласила су да у њима дате чињенице не побуђују жељу за осветом, већ жељу да се зна и преноси истина, као и да је највеће дрвеће у Словенији оно које је изникло из свих неутјешних душа тог страдања.
На Тргу од ћирилице вечерас ће бити уприличено додјељивање награда у 21 сат. Награда печат Херцега Шћепана, која се додјељује за изузетан допринос очувању српске културе и баштине, биће додјељена пјеснику Андрији Радуловићу. Награда Ћириличник биће додјељена Народној библиотеци Радосав Љумовић из Подгорице.
