Поводом великог јубилеја, 800 година манастира Врањина, у организацији Српске православне црквене општине топаљско-херцегновске, синоћ је на Тргу од ћирилице, Тргу Херцега Стефана у Херцег Новом, одржан програм под називом „Свјетилник православља на дједовини Светог Саве – манастир Врањина сред Свете горе зетске“
У програму су учествовали игуман манастира Врањина јеромонах Јоаким, протојереј Слободан Лукић из Будве и др Ђорђе Бубало из Београда.
Јеромонах Јоаким, осврнуо се на краћи хронолошки приказ историје ове свештене породице. Он је говорио и о подизању и оснивању манастира Врањина на Скадарском језеру. На истом мјесту некада се налазио ранохришћански храм и Свети Сава је имао склоност да на таквим мјестима подиже светиње да би та светиња живјела, објаснио је отац Јоаким.
Он је казао да је епископ Иларион познат и по томе што је послат у изасланство од стране Св. Саве у манастиру Студеница, када је престало да мироточи тијело Св. Симеона Мироточивог, како би се помолио над светим моштима. Након што је Иларион прочитао Савино писмо и помолио се над моштима, миро је из њих поново почело да тече.
Иларион је, како је рекао, „од стране Светога Саве постављен да управља епархијом зетском, а једна од првих ствари коју је владика Иларион након тога учинио било је подизање и оснивање манастира Врањина на Скадарском језеру“.
-Будући да се на истом мјесту некада налазио ранохришћански храм, Свети Сава је имао склоност да на таквим мјестима подиже светиње, „јер се ту већ активно обављао литургијски живот, те да би на том месту само разгрнуо пепео, како би се поново разгорео жар и да би та светиња живела, закључује отац Јоаким.
Врањина један од ријетких наших средњовековних манастира чије су се повеље српских владара очувале, казао је професор др Ђорђe Бубало. Он је говорио о бризи коју су Немањићи исказивали према Врањини, почевши од Светога Саве па до цара Душана, а све у складу с оним што пише у њиховим оснивачким и даровним повељама.
-У стољећима ратова, сеоба и туђинске власти, пропао је највећи дио богатих манастирских архива, најчешће услед ратних разарања, пожара пљачке, поплаве, земљотреса, зуба времена, али и због немара, незнања, равнодушности или шовинистичких побуда, закључује професор Бубало, наводећи примјере тешке судбине бројних и разноврсних манастирских рукописних драгоцјености.
-Изван Свете Горе, једини српски манастир који има сразмерно добро очуван средњовековни архив, јесте управо Врањина, рекао је професор Бубало и додао да оно што је од пергамената и хартија од непроцјењиве вриједности остало смјештено је у државни музеј и тамо се и данас налазе иструлели остаци врањинских повеља.
Протојереј Слободан Лукић, својевремено парох црмнички, који је писао о значају светиња зетске Свете горе на Скадарском језеру, међу којима је и манастир Врањина, је говорио о значају великих историјских личности нашег народа, међу којима је и кћерка Светог Кнеза Лазара, Јелена Балшић, захваљујући чијој је коресподенцији и преписци са њеним тадашњим духовником Никоном Јерусалимцем, настао и сачуван до данас, „Горички зборник“. Осим тога, „за име Никона Јерусалимца везује се још један значајан зборник, „Шестоднев Никона Јерусалимца“, који је сечуван у манастиру Савина“, подсјетио је протојереј Лукић. Он је навео и да су дуго времена за ове рукописе углавном били заинтересовани историчари, док је у скорије вријеме све више примјетан теолошки приступ овим важним зборницима.
Културно духовна манифестација Трг од ћирилице наставља се вечерас у порти цркве Св. Арханлгела Михаила на Тргу Херцега Стефана у Старом граду у Херцег Новом.
Поводом 700 година од представљања и 695 година превода саваитског „Јерусалимског устава“, вечерас ће о животу и дјелу светог Никодима Првог, архиепископа српског говорити проф. др Славица Васиљевић Илић из Бања Луке и проф. др Радоје Фемић из Подгорице. Почетак је у 21 сат.
Програм Трга од ћирилице предвиђа велики број предавања, тематских вечери, представљања нових ћириличних писаних дјела, књижевних издања, публикација, документарних и краћих филмских форми, али и наступа хорова, етно група, вокалних ансамбала, фолклорних ансамбала, тематски обиљежавајући значајне датуме из српске историје.
Сутра, 18. августа у Кући Ива Андрића о Алекси Шантићу ће говорити др Немања Каровић из Београда и проф. др Душко Певуља из Бања Луке. Програм је посвећен стогодишњици представљања Алексе Шантића а назван је Алекса Шантић – Пјесан љубави и родољубља.
