У Мјесној заједници Сушћепан – Ратишевина – Требесин реализују се бројне инфраструктурне активности. Ових дана завршено је бетонирање пута у горњој Ратишевини. Највећи проблеми су путна инфраструктура, водоснабдијевање и канализациона мрежа на подручју Мјесне заједнице.
Према ријечима предсједнице ове Мјесне заједнице Зорице Мијајловић, у заједничкој акцији Општине Херцег Нови и мјештана, бетонирано је око 300 метара пута:
– Мјештани су већ дужи протекли период инсистрали да се поправи та дионица пута. Локална управа је изашла у сусрет, обезбиједила је 5.000 еура. Мјештани су самодоприносом прикупили око 4.700 еура. Завршена је дионица дуга 300 метара, ширине три метра. Ово није прва акција на овај начин међусобне сарадње, Општине и Мјесне заједнице Сушћепан – Ратишевина – Требесин. И у протеклом периоду смо на овом принципу радили, подсјећа Мијајловић.
На путу у Ратишевини који су избетонирали претходне седмице, поставили су и око 300 метара дугу водоводну цијев. Урађен је Пројекат за водоснабдијевање виших подручја Ратишевине. Акција се наставља, а потребно је да се угради још водоводних цијеви:
– Планирана је изградња резервоара са потисним пумпама, с обзиром да дуже вријеме становници у горњим дијеловима Ратишевине имају проблемима са водоснабдијевањем. Присутна је тенденција интензивног насељавања на цијелом подручју Мјесне заједнице. Све је више становника, највише младих брачних парова са дјецом. Само из Ратишевине, у овом тренутку има око 25 ученика, доста је и дјеце предшколског узраста. На том подручју живе и странци, углавном, су из Русије, Естоније, региона и других земаља, указала је Мијајловић.
Евидентно је да се изградњом стамбених објеката насеље шири, што би требало да прати и одговарајућа инфраструктура.
Пројекат је готов и за изградњу канализационе мреже на подручју Сушћепана.
-И на Сушћепану је, такође,у протеклом периоду, на исти начин заједничком акцијом асфлатирано око километар пута. Лијеви и десни крак, који води ка Цркви и насељу Сушћепан. Асфалтиран је и пут у дужини 320 метара,ка мјесном гробљу, Цркви Св. Тројице. Општина је организовала асфалтирање те дионице, а мјештани су дали новчани и радни допринос на припремању терена за асфалт и копању одводних канала и постављању цијеви, подсјетила је Мијајловић.
Да ли су клизиште или одводни канал узроци за пропадање реконструисаног пута на том подручју?
– Крајем 2019. године почела је санација дијела пута, испод Бачановића у Ратишевини,на реконструисаном путу, који је рађен 2017. године. Приликом првих киша дошло је до пуцања асфлата, клизања терена. Струка је утврдила да није у питању клизиште, него да је приликом изградње дошло до зачепљења неког одводног канала. Санација је почела прије двије године. Прије мјесец је избетониран пут. Надамо се да је ријешен проблем, на срећу није у питању клизиште. Вријеме ће потврдити да ли је то тако, очекује Мијајловић.
У посљедње вријеме је на подручју Ратишевине постављено преко 35 стубова јавне расвјете. Једини дио који тренутно није покривен расвјетом је дионица од скретања за Сушћепан до новог реконструисаног пута у Ратишевини на дионици 800 метара.
– Буџетом је предвиђено да се пут прошири и да послије буде изграђена расвјета. Имали смо разговоре са власницима земље да уступе два метра земљишта за проширење пута,након чега би била изграђена расвјета. На тај начин би се повезали са градом. То је једина неосвјетљена дионица, што је незгодно, посебно, за дјецу која иду у школу у ноћним часовима. Незгодно је и за људе који шетају , за рекреативце, пролазнике са Гомиле, који иду тим путем.
Кроз цијело подручје својевремено је маркирана пјешачка стаза:
Мјесна заједница Сушћепан – Ратишевина – Требесин је иницирала маркирање стазе, коју је подржала Агенција за развој и заштиту Орјена.
– Због све већег интересовања грађана и гостију за залеђе оживјела је пјешачка стаза, која води од старог каменог моста на Топлој три, преко Сушћепана Цркве светих врачева Козме и Дамјана – Ратишевине, све до Цркве Св. Илије на Мокринама и магистралног пута Херцег Нови – Требиње. Нарочито сада у доба пандемије у већем броју су присутни шетачи, излетници. Проширене зелене површине користе дјеца за спортске активности, излетници користе клупе и мобилијар поред стазе. Тај крај је доста посјећен у посљедње вријеме, самим тим и боравак у природи, оцијенила је Зорица Мијајловић.
Ревитализација ових старих и до јуче заборављених пјешачких стаза, показала се као „пун погодак“ у овом времену када све више рекреативаца, тражи уточиште у природним љепотама надомак града.
