У фоајеу Дворане Парк синоћ је и организацији Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови уприличено гостовање хрватског новинара, рок музичара и публицисте, Крешимира Мишака насловљено “На рубу знаности”, према истоименој научно-популарној емисији коју овај свестрани аутор уређује и води од 2002. године. Модератор вечери је била проф. Весна Барбић, директорица Градске библиотеке Тиват.
Публици у Херцег Новом представио је свој књижевни и стваралачки опус, а како је казао један важан дио граничних подручја у људском знању којима се бави у емисији “На рубу знаности”, је питање свијести.
-Свијест је појам који није доречен, сви знамо да је имамо, али не знамо шта је то, и очекујемо да има неке везе са мозгом. Занимљиво ми је било уочити током експеримената током 60-их година које је почео Клајв Бакстер са детекторима лажи на којем је везана биљка, како на неки начин реагује на човјекове намјере, идеје. На примјер изложе једну биљку да гледа другу коју уништи Бакстеров колега, затим се наизмјенично смјењују колеге и тек када опет уђе колега који је „убио“ друга биљка реагује. Дакле, постоји нека свијест, перцепција, а да није како ми то видимо. Питање свијести је средишње питање граничних подручја знања кад се све сабере, истакао је Мишак.
Научени смо да се свему чудимо, казао је Мишак, а то чуђење не говори толико о томе чему се чудимо, колико о нама.
-Некад давно се људи нису толико чудили, знали су да је напољу један велики непознати свијет, то су биле једноставно појаве које су они неком рекли да су их доживјели и то је то, нису се чудили. Ми се чудимо, а зашто? Јер ствари морају бити како смо их замислили, ако нису такве онда су нам чудне, а уствари нема ничег чудног. Оно чему се ја чудим сваког дана је када се дешавају невјероватни синхроницитети, смислени сплет случајности где догађаји без очигледне узрочно-посљедичне везе добијају значај кроз њихово субјективно значење, рекао је Мишак.
Поред тога што је телевизијски водитељ, Мишак је показао да има велики талент за музику, а доказао се и као писац који од 1999. године објављује научну фантастику, истражује и преиспитује устаљене обрасце перцепције свијета, простора, времена и људских могућности. За двије од десетак кратких прича добио је награду СФЕРА која се додјељује најбољим остварењима из области научне фантастике, а објавио је и једну збирку и шест књига.
