У градској галерији отворена је изложба слика Мирка Кујачића. Повод је уз прославу Дана града и 120 година од рођења „плавог витеза”, како су сликара називали због необичне плаве боје, на његовим платнима.
У поставци изложбе у оба градска простора дјела су која су први пут излагана 2005. захваљујући супрузи Мирка Кујачића – Марији. Она се потрудила да слике нађу мјесто у музеју Херцеговине, гдје по вриједности коју имају неспорно и припадају. Директорица Музеја Ивана Грујић казала је да када су спремали изложбу жељели да укажу каквог смо човјека имали међу нама и какве су личности постојале у свијету умјетности.
-Умјетник није само онај који ствара умјетничка дјела, него ево на примјеру Мирка Кујачића, умјетник је и онај који ствара друштвену климу, односно реагује на друштвене догађаје и са пуним правом кроз умјетност то друштво критикује, излаже свој живот и професионалну каријеру неким ризицима, али врло храбро зато што потиче са оног крша који дјели сада Херцеговину и Црну Гору. У ствари одувјек је то једна област кршевитих горштака који су знали да је слобода најважнија особина и водитељица која човјека може да уздигне изнад оног просјечног.
Упознавајући његову личност кроз припрему изложбе, Грујић је истакла да су прочитали различите текстове и схватили да је његов живот био турбулентан зато што је он увјек говорио своје мишљење.
-Ова изложба треба да потакне не само на причу о његовој умјетности, него о једној свестраној личности какав је био Мирко. Када се Умјетничка школа са Цетиња преселила у Херцег Нови и он се преселио у ваш град. Како је и сам рекао провео је фине дане у квалитетним разговорима са својим ученицима и сестрићем Дадом Ђурићем. Али, опет због свог неког става доживио је неке непријатности због којих је морао да напусти овај град у којем би можда остао и до краја живота, казала је Грујић.
Ова збирка има интересантну причу јер у Мостару атеље Мирка Кујачића , који је преминуо непосредно прије избијања последњег рата 90., атеље је остао нетанкут међутим у ратном вихору слике су нестале.
-Његова супруга Марија дио блага који се чувало у његовом атељеу је успијела да сакупи и ово је оно што је очувано. Слике су претрпјеле и ошетећења и свјесни да излажемо и оштећене слике што није баш у музеолошкој пракси похвално, то има неко друго своје значење јер и саме слике желе да покажу драму кроз коју је Мирко стално пролазио, казала је Грујић.
Према ријечима Тамаре Рајковић, ауторке каталога и кустоса изложбе, шта год да се каже о стваралаштву Мирка Кујачића само ће незнатно освијетлити дуг и у умјетничком смислу веома богат Кујачићев живот
-На овој изложби можете видјети графичку мапу Рибари из 1934. То је заправо најстарије дјело које је овдје изложено. Остала припадају његовој позној фази. Управо ти Рибари су настали тако што је он, да би преставио њихов живот, морао да оде и живи попут тих далматинских рибара. Провео је седам мјесеци на разним острвима, а све како би их што боље представио. Та графичка мапа састоји се од 21. дрво линореза који су овдје изложени и то је зачетак социјалне умјестности. Касније имамо различите фазе, реалистичну, аналитичко кубистичку, али он сам није много размишљао којем стилу припада његово сликарство, али га је окарактерисао као експресионизам.
Директорица херцегновске галерије Гордана Крунић уз подсећање на податке из биографије Мирка Кујачића указала је на још једну спону, мост којим је повезан са Херцег Новим.
Изузетно образован, свестрано талентован био је ученик великог француског сликара Андреја Лота. У Београду је Кујачић родоначелник социјалног сликарства, а на његовим сликама преовлађује плава и црвена боја. Оно горштачко и пркосно га тјера да се послије Другог свјетског рата врати у своју Црну Гору и ствара дјела поетског реализма „Канли кула“, „Портрет оца“. Половином 60. слика своје горштаке и аутопортрет. У Паризу је боравио више пута и то је утицало на стварање његовог сликарског циклуса. Слика Образи горштака налази се у власништву наше галерије, казала је Крунић.
У поставци Изложбе Мирко Кујачић -побуњеник са палетом, до краја новембра уз мапу графика „Рибари“ можете погледати између осталих и дјела: „Горштаци“, „Образи горштака“ „Свићарица“ и дуго.
