Државна каса, према прелиминарним подацима, у периоду јануар – јун 2023. године, пунија је за милијарду 235 милиона и 700 хиљада еура, што је у односу на исти период претходне године 321,3 милиона више или 35,1 одсто. У поређењу са планом, приходи у првих пола године, премашили су очекивања за 230,3 милиона или 22,9%, саопштено је из Министарства финансија Владе Црне Горе.
Само у јуну држава је приходовала 252 милиона, што је у односу на исти мјесец претходне године више за 86 милиона или 51%, односно 84 милиона или 50% изнад плана.
Најзначајнији раст у односу на план, биљежи приход од ПДВ-а и то за 9%, акциза за око 16%, порез на добит правних лица за 30%, доприноси за 22%, порез на међународну трговину и трансакције за 41% и накнаде за 31%. Значајно повећање биљежи се и у категорији “остали приходи”, гдје је износ за шест мјесеци 112 милиона, што је чак 99 милиона еура више него претходне године или 64 милиона у односу на план, што је, између осталог, резултат прекида хеџинг аранжмана из 2021. године.
Укупна потрошња у јуну реализована је на нивоу плана. У структури укупне потрошње, текућа потрошња је изнад плана за оквирно 5%, од чега доминантно у дијелу трансфера за социјалну заштиту за оквирно 3 милиона, усљед ванредног усклађивања пензија. Примјетно је и интензивирање плаћања када је ријеч о капиталном буџету, те је у јуну реализација истог на нивоу од око 63% плана, што је било и за очекивати, а предвиђања су да ће у наредним мјесецима извршење капиталног буџета имати прогресиван ток.
Посматрајући прелиминарне податке о приходима и расходима, у првих пола године, суфицит буџета је на нивоу од 174 милиона, односно 2,8 % БДП-а, док је само у јуну остварен суфицит од око 60 милиона.
Из Министарства финансија напомињу , да и у случају да је извршење капиталног буџета било на планираном нивоу суфицит би такође био остварен, будући да је одступање од плана код извршења капиталног буџета 5,85 милиона у јуну, односно 57, 95 милиона за првих пола године.
Наведене цифре егзактно свједоче о оправданости мјера и политика које спроводи Министарство финансија, уз подршку Владе, а које су реализоване, доминантно у областима које су годинама занемариване, као што су акцизна политика, ширење пореског обухвата и смањивање сиве економије.
Дакле, Министарство финансија потврдило је да је, одговорним и опрезним планирањем фискалне политике, и у веома нестабилном амбијенту, могуће, не само успоставити стабилност јавних финансија, већ и значајно повећати приходе државе, зараде за велики дио радно активног становништва и то без повећања основних пореских стопа и уз минимално задужење, у односу на буџеско ограничење, саопштено је ресорног министарства.
A unistavate Institut S.Milošević?