Самостални синдикат радника у поморском бродарству и транспорту Црне Горе (Синдикат помораца и докера) поднио је Уставном суду иницијативу за оцјену уставности одредби Закона о сигурности поморске пловидбе којима се поморцу омогућава да се, на лични захтјев, одрекне права на коришћење годишњег одмора, као и да буде укрцан на броду и до 12 мјесеци у континуитету.
Како је за „Дан“ саопштио предсједник Синдиката помораца и докера Агим Мила, Влада је предлогом овог закона, а Скупштина његовим усвајањем, омогућила да се поморац одрекне права на годишњи одмор, што је супротно како Закону о раду Црне Горе, тако и Међународној конвенцији о раду помораца.
Према његовим ријечима, овим законом, који омогућава да боравак на броду траје 12 мјесеци, крши се конвенција која прописује да боравак буде краћи од годину, односно да треба да траје највише 11 мјесеци, а да се онда иде на плаћени годишњи одмор.
– Синдикат сматра да су наведене одредбе у супротности са Уставом Црне Горе, Законом о раду и Конвенцијом о раду помораца из 2006. године, која представља обавезујући међународни стандард за Црну Гору и има примат над домаћим законодавством када уређује питања другачије од унутрашњих прописа – наведено је у иницијативи коју је Синдикат помораца и докера упутио Уставном суду.
Посебно је указано да право на годишњи одмор није право којег се запослени може слободно одрећи, већ минимални стандард заштите здравља, безбједности и достојанства рада.
– Могућност да се поморац „на лични захтјев“ одрекне годишњег одмора отвара простор за злоупотребе, имајући у виду неравноправан положај запосленог у односу на послодавца и могућност економског или професионалног притиска. Ако се законом остави могућност да се поморац одрекне права на годишњи одмор, то значи да он увијек може да буде под притиском послодавца да се одрекне одмора и да то не буде израз његове слободне воље, него економски и професионални притисак на поморца да одустане од плаћеног одмора и да остане дуже на броду – рекао је Мила.
Како је појаснио, овим законом, између осталог, отвара се и питање услова живота и рада на броду.
У Синдикату сматрају да укрцај поморца у трајању до 12 мјесеци доводи у питање и међународне стандарде о праву на репатријацију и ограничењу максималног трајања службе на броду. Право на годишњи одмор и право на репатријацију чине јединствен заштитни механизам којим се спречава прекомјерни боравак на броду и штите здравље и безбједност помораца.
Црна Гора и даље без регистра помораца
Могућност одрицања од права на годишњи одмор није једини проблем који наши поморци имају када су у питању права радника у тој области.
Црна Гора, иако поморска земља, још није формирала регистар, па тачан број наших помораца није познат.
– Засад постоји само претпоставка да их има око седам хиљада – саопштио је за
„Дан“ предсједник Синдиката помораца и докера Агим Мила.
Ријеч је о претпоставци која се заснива на евиденцији Поморске школе у Котору.
– Колико је њих отишло на брод, то је већ друго питање. Нама је непознаница на који начин они воде евиденцију, ја уопште не знам да ли они имају систем – каже Мила.
Подсјећа и да су из Министарства поморства најавили актуелизовање тог питања.
Постојање регистра захтијевају МЛЦ и ИМО (међународне поморске организације), а то подразумијева податке колико је активних помораца у Црној Гори, колико их је укрцано на бродове и на којим типовима пловила.
Црна Гора има и све више угоститељског особља на крузерима, чији тачан број такође није познат.
Извор: Дневне новине „Дан“
