Новом систематизацијом и колективним уговорима, Јавно предузеће Морско добро планира да на годишњем нивоу оствари уштеду од 800 000 до милион еура и преусмјери их у капитални буџет из којег би финансирали конкретне пројекте у шест локалних управа на приморју, казао је Младен Микијељ, директор ЈП Морско добро, у емисији „У четири ока“ РТХН уреднице Нине Алорић.
Премда је у црногорској јавности веома лоша перцепција предузећа на чијем је челу, каже да планира да радом и конкретним дјелима, поправи такав утисак. Истиче да је у тренутку преузимања предузећа, прије мјесец, оно било на незадовољавајућем нивоу.
-Нису били расписани тендери за закуп плажа за петогодишњи период, није било ни већине анекса уговора, није био усвојен програм коришћења средстава нити је спроведен тендер за хитне санације које су неопходне како би се на адекватан начин приступило припреми наредне туристичке сезоне. Практично, све оне ствари које су неопходне да се заврше већ у јануару, нису завршене ни током цијелог првог квартала и то је нешто што се мора мијењати, казао је Микијељ.
Још једна промјена потребна је у структури функционисања предузећа.
-Умјесто да се гро средстава каналише према капиталном буџету предузећа, половина је одређена за текућу потрошњу (плате и привилегије одређених), а један мањи дио за капитални буџет. Чак и за ову годину, кроз тај план, мислим да су та средства мала и недовољна да се адекватно одговори свим задацима која су пред руководством и менаџментом предузећа у наредном периоду, објаснио је Микијељ.
Смјене које је предузео нису продукт партијског дјеловања чланова предузећа већ њиховог нерада, казао је Микијељ и додао да је за квалитетну реорганизацију потребно поставити особе које желе да раде и залажу се. Истиче да је, по његовом мишљењу четвртина запослених вишак.
-У Морском добру је 83 запослених. Успјели смо да направимо систематизацију радних мјеста и нове колективне уговоре, као и програм за оне људе који ће нажалост остати без посла. Моје мишљење је да је у предузећу четвртина запослених вишак, а да ће се кроз средства која ће се акумулирати смањењем броја запослених и плата које су, по мени, јако високе у односу на социо-економску ситуацију у земљи, доћи до додатне уштеде у износу од 800 000 до милион еура које ћемо моћи да преусмјеримо у капитални дио буџета и на тај начин унаприједимо стање у простору што је једини задатак и циљ кроз који можемо доћи до побољшања квалитета живота људи који живе у шест приморских општина.
План је, каже Микијељ, да у свакој општини буде по један представник Морског добра задужен за контролу и један који ће са локалном администрацијом радити на одређеним капиталним пројектима.
-Број контролора ће се повећавати током сезоне. Контрола у претходном периоду није била на адекватном нивоу.
СТРОГА РЕВИЗИЈА СВИХ ДУГОРОЧНИХ УГОВОРА
Формирана је Комисија за ревизију дугорочних уговора и они ће у наредних десет дана бити посвећени томе, казао је Микијељ.
-Већина уговора направљена је на шетету Морског добра, Владе, локалних управа, а у корист привилегованих појединаца. У наредних десет дана ради се ревизија уговора, а мишљења сам да има пар таквих уговора и у Херцег Новом који су веома проблематични. Све неправилности које затекнемо, кроз ревизију документације процесуираћемо, неће бити привилегованих нити ћемо жмурити, казао је Микијељ.
ХОЋЕ ЛИ ОПСТАТИ МОРСКО ДОБРО ИЛИ БИТИ УКИНУТО?
О томе да ли ће Морско добро опстати, одлучиће Влада и Скупштина Црне Горе, казао је Микијељ.
-Док год постоји Морско добро, својим радом ћу учинити све да промјеним перцепцију јавности. И ја сам, као локални функционер, заговарао апсолутну децентрализацију јер мислим да само укључивањем локалне управе можемо адекватно ријешити проблеме. Негативна или лоша сарадња је довела до тога да већина заговара укидање Морског добра. Вјерујем да ће се то промијенити, разговарао сам са пет од шест градоначелника у претходном периоду, желимо да побољшамо сарадњу. Мислим да треба предложити да идеје за пројекте иду из локалних управа, можда да раде на пројектној документацији, а Морско добро кроз одређена средства, капитални буџет, да учествује у реализацији. Не могу ја као Будванин боље знати шта Новом треба од Новљана.
КОЈА ОПШТИНА ЈЕ НАЈВИШЕ ДИСКРИМИНИСАНА?
-Свака локална управа сматра да је дискриминисана, а ја бих рекао да је иста судбина задесила све њих. Средства су ишла на појединце који су привилеговани, а требало би да се акумулирају у одређене локалитете како би грађани видјели бенефите улагања. Зато текућу потрошњу треба смањити, довољно је, по мом мишљењу, 20%, а већа средства да се улажу у инвестиције, казао је Микијељ.
Када је добра сезона у Подгорицу се слије око 200 милиона а Будвани не виде ефекте тога, навео је један од примјера.
-Дошло је до промјене власти, али и до промјена у менаџменту и управи Морског добра. Увјерен сам да ћемо имати другачији третман према приморским општинама. Сарадња је била лоша што је поновљено на састанку код предсједника Општине Херцег Нови Стевана Катића. Предузели смо кораке за израду шеталишта од Каменара до Бијеле и радује ме да су почели радови. Јако сам задовољан којом брзином смо добили документацију од локалне самоуправе. Договорили смо и низ активности након сезоне, али нажалост ни у стању које смо наслиједили нису намјењена већа средства за општину Херцег Нови. Надам се да ћемо мијењати ствари и покушати уз додатно финансирање да постигнемо циљ.
КОНЦЕСИЈА ЗА ЛУКУ НА ШКВЕРУ
Након разговора са директором Агенције за газдовање луком на Шкверу, Божом Укропином, намеће се закључак да је тренутно стање незадовољавајуће.
-Све треба да се уведе у правни поредак, да сви раде легално. Адекватније треба приступити рјешењу проблема до припреме концесије. Мишљења сам да заједно са локалном управом требамо да поднесемо захтјев Влади гдје би се лука уступила Морском добру, а онда кроз уговор лука вратила граду до тренутка када се створе услови за концесију. До тада неће бити већег улагања, једино ће уз концесију то бити могуће. То је концепт који ћу заговарати и за будванску луку, казао је Микијељ.
САНАЦИЈА ЛУКОБРАНА
Умјесто улагања сваке године, уз елаборат треба урадити и пројектни задатак, а потом уложити већа средства и трајно ријешити проблем лукобрана, објаснио је Микијељ.
-Нисам за хитне санације, привремена рјешења, јер не доприносе трајном рјешавању. Можда је боље, уз елаборат урадити пројектни задатак за рјешење проблема па да наредне године уложимо 300, 500 хиљада него да сваке године улажемо а да то није урађено како треба и да грађани не виде право рјешење.
ЛОША ПРАКСА ПОСЛОВАЊА БИЋЕ ЗАВРШЕНА
Ново руководство ЈП Морско добро затекло је незавршен посао са потписивањем анекса уговора за ову годину, а на црногорском приморју од преко 1000 уговора закључена је свега половина.
-На жалост ми у априлу говоримо о анексима уговора из 2018. године. У наредном периоду то мора да се рјешава већ у јануару, да у првом кварталу припремао предстојећу туристичку сезону. Ако неко сада одлучи да не потпише анекс уговора долазимо у ситуацију да неспремни дочекамо туристичку сезону, јер нећемо имати времена за расписивање тендера и уведемо новог закупца у посјед прије почетка сезоне. Нажалост то је нека ситуација која нас је затекла. Мој циљ је да то буде пракса која ће се завршити закључно са овом годином и да ћемо већ крајем ове почети припреме за наредну. Мој циљ је да у јануару имамо и програм коришћена средстава, анексиране уговоре за све плаже, да имамо план хитних санација и да у априлу већ будемо спремни за припрему сезоне, казао је Микијељ.
Каже и да ниво уговора који је закључен у претходном периоду није на завидном нивоу, јер од преко 1000 уговора на цијелом приморју до сада је потписано мање од 50 %.
-Надам се да ћемо у наредних 14 дана тај проценат поправити, казао је Микијељ.
ПОДРШКА ЗАКУПЦИМА УМАЊЕЊМ ЗАКУПА ЗА 50%
У складу са мјерама Владе закуп за ову годину биће умањен и за 50 %.
-То је мјера могућег да не угрозимо функционисање предузећа а да закупцима помогнемо да превазиђу проблеме изазване пандемијом. Ако се деси да ова сезона буде адекватна то ће бити на задовољство и закупаца да врате уложена средства али и свих приморских општина јер ће и капитална улагања бити већа, казао је Микијељ и истакао да није заговорник промјене цјеновне политике у наредном периоду.
-Одређене плаже су дате кроз минималан закуп а имамо случајева гдје је тај закуп висок. Кроз квалитетну анализу закупа можете закључити који су људи били привилеговани, који су били блиски централној власти из претходног периода. Желимо да успоставимо систем у коме ће сви закупци бити равноправни –казао је Микијељ.
Каже и да је било неколико захтјева за раскид уговора, неке су и самоиницијативно раскинули због неиспуњавања обавеза.
-Није то велики број, а дефинитивно ако ова сезона не буде на нивоу који ће задовољити потребе закупаца бићемо у проблему, навео је директор Морског добра.
Микијељ је мишљења да се претходна пракса, да плаже нису као јавно добро доступне грађанима, мора мијењати, измјеном правилника, процедура, појачаном и квалитетном контролом.
-Намјера нам је да купалишта буду доступна грађанима свих приморских општина – казао је Микијељ.
Наводи и да контрола обале у претходном периоду није рађена како не треба када је ријеч о изградњи.
-Није циљ само не градити на одређеном локалитету већ градити по плановима, у складу са ревидованим пројектима. На жалост имамо изграђену обалу без дозвола на многим локацијама, грађевински лоби је нажалост имамо примат на цијелој обали. Увјерен сам да је и ресорно министарство истог става и да ћемо имати нову политику управљања најважнијим ресурсом, а то је свакако обала – закључио је Микијељ.
