Сајбер малтретирање је коришћење интернета за намјерно наношење штете људима. Неријетко се појединци, изложени овој врсти малтретирања, одлучју за драстичне потезе јер не виде излаз. Дјеца и млади, којима је бијег у виртуелни свијет свакодневица, тешко подносе овакву врсту насиља, а још теже га препознају када је оно у почетном облику.
Насупрот физичком малтретирању, електронски насилници могу да остану виртуелни анонимуси, користећи тренутне мејл налоге, псеудониме у собама за причање, програме ћаскања, слање порука преко телефона и друге интернет могућности за прикривање идентитета. Дјеца и млади више нису заштићени ни када дођу у свој дом, казала је за РТХН психолог у Дому здравља Херцег Нови, Јелена Пејовић.
– Дјеци је то лако доступно и они одлазе у тај свој свијет. Родитељи често или немају приступ или не знају које су све могућности доступне у таквом виртуелном свијету. Као што у школи имамо изражено вршњачко насиље, оно се наставља и у виртуелном свијету јер дјеца настављају комуникацију. Зато су дјеца данас изложенија сваком виду насиља гдје интернет може то итекако да подспјеши. Слиједе ефекат чопора, не желе да се издвајају иако као индивидуе мисле да такав поступак можда и није исправан, казала је Пејовић.
Родитељи и дјеца морају имати однос пун повјерења јер је увијек најбоље да дијете изнесе проблем кући, а не да бјежи од њега, појашњава Пејовић и савјетује како да се родитељи боре са сајбер мобингом.
– Дјецу је немогуће потпуно исконтролисати, уколико са њима не постоји добар однос. Увијек се залажем за све могуће родитељске контроле, јер дјеца некада не знају шта чине себи. Зато су ту родитељи, који треба да их упуте. Када дјетету дате слободу, оно мора да зна какве посљедице сноси. Шта значи када нешто уради и на који начин са тим треба да се носи. Дјецу морамо едуковати, истиче она
Недавни случај у сусједној држави, у којем је двадесетдвогодишњак исмијан у потрази за послом, што га наводи на суицид, упућује на закључак да систем дјелује пост фестум. Психолог Пејовић истиче да је сваки проблем рјешив, а помоћ доступна, само је треба потражити, што је жртвама у том тренутку тешко.
– У овом конкретном случају, младић је доживио медијски линч и није имао капацитета да се са тим избори, да то истрпи, али вјероватно није имао ни коме да се обрати за помоћ. То су ситуације у којима је људска свијест сужена због стреса, он се плашио да ће бити исмијан ако још нешто уради. Зато је веома важно да знају да имају коме да се обрате за помоћ. Сваки проблем је рјешив, само треба затражити помоћ, појаснила је Пејовић.
У херцегновском Дому здравља предано раде на формирању Превентивног као и Центра за младе у којима би едуковали дјецу и родитеље како правилно користити предности глобалне мреже с обзиром на то да живимо у интернет ери.
