У Свијету се данас обиљежава Међународни дан дјетета, који ове године има посебни значај јер се обиљежава 35. година од усвајања Конвенције о правима дјетета. Тада се свијет ујединио у жељи да сваком дјетету гарантује право на живот, на здравље, на образовање и игру, право на породицу, на заштиту од насиља, право на једнакост.
Како је саопштено из Института за јавно здравље, конвенцијом се подстиче промовисање уважавања ставова дјетета, а потписало је 196 земаља чланица, међу којима је и Црна Гора. Конвенција је постала најбрже и најшире прихваћен споразум на подручју људских права у историји.
Активностима на глобалном нивоу, које се односе на обиљежавање овог датума, подржавају се дјеца и млади да буду заговорници својих права и креатори рјешења проблема 21. вијека. Тиме је пружена прилика да се промовишу и славе дјечја права којима ц́е се осигурати бољи свијет и сигурно окружење за свако дијете.
Данас у свијету живи 1,8 милијарди младих, који чине четвртину свјетске популације и самим тим имају огроман потенцијал да допринесу друштвеном, политичком и економском развоју. Веома важно је да се чује и уважи глас младих о питањима која су значајна за њихову будућности – менталног здравља, образовања, дискриминације, насиља… Учешће дјеце и младих у креирању политика један је од темеља грађанског друштва, јер они могу бити креатори нових рјешења за проблеме с којима се свијет суочава, а тичу се њихoвог одрастања.
Задатак цијеле заједнице, а првенствено здравственог система, је да се обезбиједи ефикасне и компетентне мјере заштите здравља дјеце и младих. Брига о менталном здрављу дјеце и младих, представља један од значајних приоритета нашег друштва, првенствено здравственог и образовно-васпитног система уз незамјењиву подршку породице.
Институт за јавно здравље Црне Горе истражује ризико-факторе који утичу на здравље дјеце и младих (пушење, алкохол и дроге, гојазност) и подржава активности који доприносе побољшању њиховог здравља. Национално истраживање о распрострањености употребе дувана (GYTS), које је рађено међу дјецом у Црној Гори, старости од 13 до 15 година, показало је да њих 9,9% конзумирало дуванске производе и то значајно чешће дјечаци него дјевојчице. Такође, ESPAD истраживање, о употреби дувана, алкохола и дрога међу шеснаестогодишњацима, показало је да је 35% ученика у Црној Гори пробало цигарете бар једном до своје шеснаесте године, као и да је 77% ученика конзумирало бар једном неко од алкохолних пића.
Национално истраживање о преваленцији гојазности (COZY) код дјеце узраста седам година показало је да је сваки пети дјечак у Црној Гори гојазан као и свака десета дјевојчица. Прекомјерна тјелесна маса и гојазност уз недакватну физичку активност узрокују проблеме као што су дијабетес, психолошке проблеме, неуспјех у школи и недостатак самопоуздања, као и кардиоваскуларне болести у каснијој животној доби. Подаци упозоравају и дају задатак дјеци и младима, родитељима, креаторима политика и заједници да размишљају и утичу на креирање позитивних модела понашања, који гарантују здрав живот.
Заједница, образовни и здравствени систем морају сарађивати како би унаприједили здравље и добробит дјеце и младих, с посебним фокусом на ментално здравље. Учешће дјеце и младих у креирању политика кључно је за рјешавање изазова с којима се суочавају и за стварање бољег друштва. Сви заједно морамо улагати у превенцију и подржавати позитивне моделе понашања како бисмо дјеци осигурали здраву и сигурну будућност.
