Подаци Свјетске здравствене организације показују да се сваке године, постави око 400.000 дијагноза малигних неоплазми код дјеце до 19 година старости. Према процјени IARC (Међународна агенција СЗО за истраживање рака) за 2020. годину број дјеце (0-19 година старости) обољеле од рака у Црној Гори је 23. Од укупног броја обољелих 15 су дјечаци.
Најчешће дијагнозе малигних неоплазми код дјеце и адолесцената у Црној Гори биле су леукемије, затим малигне неоплазме мозга и лимфоми, саопштено је из Института за јавно здравље.
У слабо и средње развијеним земљама стопа изљечења је мања од 30%. Овај податак је у знатном контрасту у односу на високо развијене, гдје стопа изљечења од многих уобичајених малигних неоплазми код дјеце прелази 80%.
Свјетска здравствена организација је дефинисала основни циљ до 2030. године, који се односи на уклањање бола и патње код дјеце и њихових породица, као и достизање стопе преживљавања све дјеце обољеле од рака, широм свијета од бар 60%. Ово представља удвостручење тренутне стопе преживљавања, што ће спасити приближно око један милион дјечјих живота у наредној декади.
Међународни дан дјеце обољеле од рака обиљежава се сваке године 15. фебруара. Као подршка обиљежавању овог значајног датума, осмишљен је симбол борбе против рака међу дјецом, у облику златне врпце, а идеја је настала 1997. године у Сједињеним Америчким Државама, на иницијативу групе родитеља који су указали на потребу за стварањем универзалног симбола и мобилисања веће пажње усмјерене на смањење смртности и инвалидитета због рака код дјеце. Златном бојом се жели истаћи непроцјењива вриједност дјечијег живота. Осим тога, искуства су показала да дјеца на путу који пролазе у борби против рака, баш као и злато које пролази процес обраде и топљења, постају јача и снажнија. Ови мали хероји се суочавају се са болним изазовима и тешкоћама које ова болест носи, а то им помаже да буду снажнији, храбрији и отпорнији.
Трогодишњи циклус кампање (2024 – 2026) има за циљ да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у дјетињству, њихови његоватељи и здравствени радници широм свијета.
Прва година кампање ц́е се фокусирати на разоткривање различитих изазова и неједнакости са којима се сусрећу они који се крећу кроз сложени пејзаж рака у дјетињству.
Рана и тачна дијагноза рака код дјеце, са благовременим и ефективним лијечењем, треба да буде циљ успјешног приступа у контроли ових болести.
Рани симптоми и знакови
Рано препознавање симптома и знакова омогућава правовремену дијагнозу и укључивање терапије што ће позитивно утицати на дуже преживљавање и унапређење квалитета живота дјеце и адолесцената. Обратити пажњу на сљедеће знакове и симптоме:
- Чворићи нарочито безболни, без грознице и других знакова инфекције, у предјелу главе и врата, стомака и карлице, удовима, тестисима;
- Необјашњиви губитак тежине, хронични умор, бљедило, појава модрица, крварење;
- Упорна и понављана грозница, упорни кашаљ, краткоћа даха, ноћно знојење;
- Промјене на оку, губитак вида, бијела зеница, нова разрокост, избочена очна јабучица;
- Главобоља, посебно ако је неуобичајена, тешка и упорна;
- Болови у костима и зглобовима;
- Вртоглавица, губитак равнотеже и координације, промјена или погоршање хода;
Уколико родитељи уоче неки од знакова и симптома, потребно је да потраже стручну медицинску помоћ, како би их упутио на адекватна мјеста даљег поступка здравствене заштите.
Међународним даном дјеце обољеле од рака жели се указати и на значај превенције, као најзначајније дугорочне стратегије за смањење учесталости оболијевања и умирања дјеце од рака.
Како смањити ризик оболијевања од рака?
Здравим животним навикама током трудноће, у дјетињству и током периода адолесценције, знатно се смањује ризик оболијевања од рака.
- Не користити дуванске производе током периода трудноће и у кући, како би се избјегло пасивно излагање дјеце штетним ефектима дима из дуванских производа.
- Током љетњег периода, заштитити кожу дјеце од опекотина од сунца, користити заштитни фактор, најмање SPF 15 током цијелог дана и ставити им шешир или качкет на главу који штити лице. Избјегавати излагање сунцу и сунчање у најтоплијем дијелу дана.
- Дјеца треба да једу разноврсну храну са што више влакана, воћа и поврћа и избјегавају прерађевине од меса, храну са пуно соли и заслађене напитке, као што су индустријски сокови. Здрава исхрана помаже јачању имунитета организма.
- Активан начин живота, редовна физичка активност током периода раста и развоја јер смањује ризик од појединих малигних неоплазми и уз правилну исхрану омогућава одржавање нормалне тјелесне масе. Гојазност је повезана са развојем појединих малигних неоплазми.
- Смањити изложеност дјеце кућним хемикалијама за чишћење, бојама и другим средствима чувајући их на сигурном мјесту, недоступном дјеци.
- Ограничити штетну употребу алкохола у периоду трудноће.
- Штитити се од одређених врста инфекција које повећавају ризик за настанак рака (вируси хепатитиса: HBV, HCV, хумани папилома вирус – HPV, Helicobacter pylori). Постоје вакцине које штите од наведених вируса и дио су календара вакцинације – Хепатитис Б за новорођенчад и вакцина против HPV.
