Još jedan interesantan program priređen je u paviljonu Gradske muzike Herceg Novi, gdje je brojnoj publici predstavljena knjiga „Sa okusom soli“ književnika i književnog kritičara Zorana Živkovića.
Autor je višegodišnju vezu sa Herceg Novim, kao član žirija ili urednik poznatih izdavačkih kuća iz Beograda na „Trgu od knjige“, boravkom u našem gradu zaokružio sliku o Boki.
Živković je za Radio televizuju Herceg Novi podsjetio da je i njegova njiga „Mediteranski svetionik“ prvi put promovisana upravo u Herceg Novom, na „Trgu od knjige“ 2019. godine, i dodao da ovoga puta predstavlja eseje koji su, na neki način, „posledica“ te knjige.
-Oni u središtu imaju taj mediteranski pogled, mediteranski senzibilitet i ja u toj knjizi kažem da bi voleo da svet Mediterana ne samo bude deo mog sveta, nego i sveta koji volim i poznajem, i kamo sreće da je bio mnogo više. Ova knjiga sadrži prva tri eseja, taj mediteranski triptih posvećen trojici neverovatno zanimljivih autora, bez obzira što dolaze iz različitih sredina i što imaju različite satisfakcije. Ali, svaki od njih svedoči o onom suštinskom mediteranskom, koje više isijava nego što može da se objasni, i što možda ne treba ni objašnjavati.
Riječ je o svojevrsnoj mediteranskoj kulturnoj izohipsi troje velikana – Federika Felinija, Arsena Dedića i Voja Stanića.
-Felini je odrastao u Riminiju na Jadranskoj obali, Arsen Dedić u Šibeniku, a Vojo Stanić je kao „gotovi“ Nikšićanin došao u Herceg Novi i postao na neki način, poslije topliko decenija i njegovog slikarskog rada, simbol Boke i Herceg Novog. To pokazuje taj kapacitet Mediterana da talentovane, senzibilne, zanimljive ljude prosto „usisava“ na jedan neverovatan nalčin. Svojevremeno je Arsen Dedić rekao da je njegov Šibenik u većoj vezi sa Riminijem, odakle je Felini, nego sa gradovima u unutrašnjosti. On ima pesmu „Parobrod Rex“, i ja to navodim u esejima, u kojoj je ustvari uzeo motiv iz Felinijevog „Amarkorda“. Taj veliki brod, kako kaže Arsen u toj pesmi, će odneti sve naše terete, jer svi su izašli sa malim barkama na more ne bi li ih svetla sa tog broda osvetlila i odnela njihove muke. Kad imamo i tu vrstu izohipse vezano za mediteranske teme, za oblike mediteranske kulture, poeziju, likovne umetnosti, onda vidimo da Mediteran, koliko god to delovalo uopšteno kulturno-istorijski, da ustvari to postaje životno i da to možda najbolje određuje nas, poručio je Živković.
Autor je istakao da je suštinsko mediteranski ono što je i definicija kulture – komunikacija.
-To je najkraća definicija kulture u kojoj se kaže da je kultura komunikacija. Svi oni koji se spuste sa okolnih brda, a brda su demografsko vrelo za Mediteran, oni ovde nauče prvu lekciju da moraju da komuniciraju, da su ono što su u odnosu sa drugim. Ta komunikacija koja često u životu nije lagana, i rizična je, i donosi neke tegobe, ona ustvari omogućava ono što je najvažnija ljudska osobina. Čovek ima jednu prednost u odnosu, čak i na bogove, a to je mogućnost da se preobrazi. Komunikacija na Mediteranu je preobrazila mnoge generacije, napravila je jedan „melting pot“ gdje u tom mozaiku kultura ta mozaičnost postane ona jedinstvenost, ono što najviše uočavamo. To, ne samo prinudno nego stvarno i željeno življenje sa drugima, pretvori te ljude u ono što zovemo Mediterancima, zaključio je Živković.
Razgovor sa piscem je vodila novinarka Danijela Đonović, a promociju knjige „Sa okusom soli“ je organizovala Ksenija Matović.
