Грб Херцег Новог је на интернет такмичењу изабран као најљепши међу хералдичким обиљежјима црногорских градова побједивши у финалу грб Подгорице. Оба грба су рад Новљанина, архитекте и хералдичара Срђана Марловића. који је добитник прве награде за дизајн грбова и застава Херцег Новог, Подгорице, Тузи, Бара и Котора, али и осталих хералдичких обиљежја.
Признање је посебно вриједно јер представља оцјену која је дошла из народа, што значи да су обиљежја прихваћена, казао је Срђан Марловић, гостујући у емисији „Новско поподне“ РТХН са Данијелом Ђоновић.
-Нисам знао да се такмичење одржава и пријатељи су ми јавили да је грб Херцег Новог добио ту фину титулу најљепшег у Црној Гори. Мада, како су рекли, било би ми свеједно јер сам аутор и грба Подгорице. Дивно признање, а посебно јер није дошло од неке струковне организације већ је признање народа. То значи да се народ идентификује са тим симболима, са тим хералдичким обиљежјима и то је једно од најзначајних ствари у овом такмичењу. Грбови оба града су рецентни, подгорички је стар 15 година, херцегновски двије године, и ово признање говори да су прихваћени, што аутору прија, казао је Марловић.
Како је казао, као аутор грбова и застава за више црногорских градова, нарочито је лијепо што је побједио грб његовог града, Херцег Новог.
-У шали кажем да је најљепши грб остављен за Херцег Нови, а видите да то није далеко од истине. Уз грб иде и застава и доста говори у визуелном наступу сваке од локалних самоуправа односно општина у Црној Гори, казао је Марловић.
Његов циљ је да се хералдика у Црној Гори уздигне на већи ниво, да буде уређени систем као што је то у другим државама.
-Неки ће рећи да је то досадно, да је униформизација, а управо хералдика на националном и локалном нивоу, јесте уређен систем и мора бити препознатљив. На примјер, у Швајцарској је први градски грба направљен у 13. вијеку, а последњи у 20. вијеку и рађени су по истом шаблону, што је доказ да се и у једном уређеном систему као што има Швајцарска хералдичка правила и принципи не разликују ни послије 700 година.
Европски хералдички савјети оцјенили су рад Срђана Марловића као ренесансу црногорске хералдике.
-Ми мислимо да нико не прати шта се код нас дешава, али није тако. Хералдички савјети земаља помно прате дешавања. Ренесанса у њиховој оцјени се не односи на стил из тог периода већ мисле на поновно рођење хералдике и цијене и поздрављају строгу имплементацију хералдичких правила и креирање нултих грбова првог реда. То су грбови који поштују апсолутно свако хералдичко правило и на цијени су у стручном свијету. Када одступите од једног правила, то више није грб већ нешто друго, казао је Марловић.
Занимљиву причу о грбовима у Херцег Новом погледајте у емисији „Новско поподне“.
