Капиталним буџетом државе предвиђена су улагања од преко 200 милиона еура у текуће и нове пројекте у Црној Гори, од чега ће Управа јавних радова добити 48 милиона, што је за 20 одсто више него што је било прошле године. За Општину Херцег Нови опредијељено је преко два милиона 300.000 еура за капиталне инвестиције, што је једно од највећих улагања у Херцег Нови у посљедњих 20-так година, казао је гостујући у емисији „У четири ока“ в.д. директора Управе јавних радова Боро Лучић:
– Уколико саберете изградњу самог вртића на Савини, који је у завршној фази и дјелимично се финансира из средстава ЕУ; милион еура се односи на капитални буџет, који се реализује преко Управе, мимо тога имамо још милион 300.000 еура вриједности пројеката, који ће се реализовати до краја ове године, казао је Лучић.
Он је подсјетио да је у изради и реализацији Просторно-урбанистичког плана, Општина Херцег Нови далеко одмакла од других.
– Пријашња гарнитура на власти нам није омогућила оживљавање постојећих и израду нових ДУП-ова, што значи да је недостатак документације био један од проблема. ПУП Општине Херцег Нови је сам по себи донио доста новина и могућности за изградњу. Од 2017. године када сам преузео посао, као директор Агенције за изградњу и развој Херцег Новог, готово, да нисмо имали ни један пројекат, завршен. Треба што више да се ради на изради капиталних пројеката, јер не можемо да финансирамо нешто што не постоји. Уколико немате пројекат не може се радити. У нашим општинама у Боки треба да раде, имплементирају те пројекте и да се припремимо за сљедећу годину, с обзиром да је тек недавно усвојен државни буџет, подсјетио је Лучић.
Најавио је да ће Управа јавних радова омогућити отварање неколико градилишта у Боки у овој години и да ће наставити сљедеће.
– Општине Херцег Нови, Тиват, Котор и Будва имају заједничке проблеме, првенствено, везане за саобраћај. Усмјерили смо да проблем ријешимо заједно, јер први пут у 30 година те општине сарађују и заједно планирају инфраструктуру. Јер, не можемо да се дијелимо по општинама, селима, мјесним заједницама. Бока Которска би требало да се посматра као регион да би се ријешавали круцијални проблеми. Покренула се велика прича и донекле се реализује. То је управо рјешавање саобраћајних гужви, кроз изградњу заобилазница, подводног моста према Луштици, па наставак заобилазнице око Будве. Ту су сва четири града на истом фону и очекујемо врло брзо заједнички став и закључке бокељских општина према Влади Црне Горе, како да се крене у реализацију саобраћајних проблема, а Управа јавних радова ће да помогне у свему томе, казао је Лучић.
Управа јавних радова кроз ставку унапређење туристичке понуде планира санацију Канли куле, као један од важних културно – историјских знаменитости града.
– Од фебруара ове године смо успјели да интензивирамо активности. Урађене су истражне бушотине и постављене су сонде, које прате кретање тла. До краја године биће завршен геотехничи елаборат са његовом ревизијом, што је основа за почетак израде главног пројекта. Надам се да ћемо сљедеће године расписати тендер за израду главног пројекта и убрзо потом направити процјену, колико ће коштати, јер немамо времена с обзиром да су оштећења на Канли кули, једном од симбола Херцег Новог, задњих година све већа. Мора да се брзо ради. Било је у претходном периоду доста проблема са тендерима. Убрзали смо процедуре у мјери могућег. Израда елабората је у току и послије иде ревизија, а рок да се то заврши и преда је до краја децембра ове године, што ће бити основа за израду главног пројекта санације, објаснио је Лучић.
Управа јавних радова преузима обавезу да се заврши вртић на Савини:
– Финансирање вртића иде из два дијела. Једним дијелом финансира се из Европске банке за обнову и развој, а другим из капиталног буџета. Управа је задужена за капитални буџет. Колико сам упућен радови теку планираном динамиком и требало би да буду завршени до краја августа. Ми смо град који се развија и расте, а са школама и вртићима смо тамо – гдје смо били прије 50 година. Сви знамо да је проблем недостатка вртића и школа у нашем граду, што мора да се рјешава убудуће, сматра Лучић.
Пројекат вртића на Савини вриједан је око 2,4 милиона еура, обухвата 1.400 квадратних метара. У програму је енергетске ефикасности, што ће бити један од савременијих објеката овог типа.
-Управа јавних радова је буџетом за ову годину опредијелила око 100.000 еура за ОШ „Милан Вуковић“ да се санирају и њихова оштећења, настала усљед клизишта на том подручју. Врло брзо ћемо се окренути према њиховом проблему. И током изградње гараже одрађени су шипови, а терен ће морати да се обезбиједи на подручју Канли куле и Савине. Имали смо недавно јак потрес, ни приближно оном из 1979. године. Морамо да будемо свјесни да живимо на трусном подручју. До сада се приликом градње мало водило рачуна о статици, а морамо више да обратимо пажњу на те ствари, образложио је Лучић.
Проблем Херцег Новог је недостатак школских капацитета. Све је више ђака. Питање изградње школе у Игалу провлачи се годинама. Кроз просторни план Општине Херцег Нови одређене су могућности за градњу новог објекта. Изгубљене су четири године, јер по ријечима Лучића, бивша власт није помогла у рјешавању проблема:
– Од 2017. сам активно укључен у рјешавање тог проблема. Да би се школа почела да гради на некој локацији, мора да се испуни доста претпоставки, јер желимо да она одговара потребама и захтјевима града за сљедећих 50 година, сходно развоју и расту становника Игала и Херцег Новог. Кроз просторни план пробали смо да пронађемо најбоље локације, за сву дјецу са различитих страна Игала. Остали смо без превеликих могућности. То је државни пројекат а Општина је ту да помогне. Садашње министарство је покренуло цијелу причу и добили смо помоћ. Формирана је радна група, испред Општине, министарстава просвјете и финансија, Управе јавних радова и дошли смо заједно са менаџментом Института до најбољег рјешења – локације на Шиштету. Ту има довољно мјеста да се у склопу тог објекта направи и средња школа за физиотерапеуте, те да се пребаци факултет који се налази у Првој фази Института Игало. План је да се направи образовни центар, за који има довољно квадратуре, а приступ од хотела Палмон беј до Шиштета и с друге стране од Гомиле је добар и географски испуњава услове, близу је центра и парцела је доста велика. Надам се да ће бити коначна та локација и да за три мјесеца реализујемо договор са Владом и менаџметном Института да добијемо локацију. У Управи јавних радова опредијељено је из буџета око 130.000 еура за пројектовање, што је довољно за ову годину. Ако завршимо локацију можемо да распишемо тендер за пројектовање и до краја године уђемо дубоко у ту причу и сљедеће године завршимо пројектовање и почнемо изградњу школе, објаснио је Боро Лучић.
На овај начин би се ријешио велики проблем недостатка школског простора, с обзиром на чињеницу да се Херцег Нови развија, постоји висок степен изграђености, а школе су остале на нивоу, као што су биле прије пола вијека.
