У Црној Гори је, у здравственим институцијама на примарном нивоу здравствене заштите, током претходно године регистровано третирано око 3 400 особа с епилепсијом и још 20 особа у епилептичком статусу, саопштено је из Института за јавно здравље поводом Међународног дана особа подизања свијести о особама које живе с епилепсијом.
-Базе показују да се континуирано евидентира нешто више (52%) мушкараца него жена, лијечених у домовима здравља. Истовремено, третман у болницама Црне Горе, обезбијеђен је за 249 особа, обољелих од наведене болести, што је нешто више у односу на претходно регистровани период. Наиме, евиденције показују да је повећање броја лијечених особа које живе с епилепсијом, био посебно изражен међу женама, мада је и даље евидентиран већи број хоспитализованих мушкараца.
Међународни дан подизања свијести о особама које живе са епилепсијом обиљежава се од 2008. године на свим континентима, у преко сто земаља свијета. Љубичаста боја на међународном нивоу означава епилепсију, а директно је повезана с осјећањима усамљености и одбачености од друштва што је један од главних изазова са којим су суочене особе које живе с епилепсијом.
Министарство здравља у сарадњи са Институтом за јавно здравље, Клиничким центру Црне Горе и НВО сектором већ неколико година уназад обиљежава Љубичасти дан, како би се популацији упутиле поруке важне за препознавање симптома и пружање прве помоћи особама приликом напада. Осим тога,важно је радаити с младима на сузбијању стигме и дискриминације према особама које живе с епилепсијом, како би им се омогућио адекватан приступ здравственом, економском, социјалном и осталим друштвеним системима.
Иницијативу за обиљежавање овог важног датума покренула је деветогодишња дјевојчица Кесиди Меган, из Канаде, која је због осјећања усамљености и неразумијевања средине жељела да покаже другима да „није другачија од њих зато што је болесна“. Она је 26. марта (због тога је и 26.март уврштен у Календар здравља као Међународни дан подизања свијести о особама које живе са епилепсијом) указала да се о епилепсији мора говорити јавно и да је неопходно континуирано образлагати да људи који живе с епилепсијом нису другачији од осталих. Наиме, она је скренула пажњу да је врло важно промијенити однос људи према особама које живе с епилепсијом, а нарочито, раније присутан, лош начин извјештавања медија о овој болести, који је додатно отежавао едуковање и помоћ обољелима у кризним ситуацијама.
Због изразито присутне стигматизације и изолације од стране људи из окружења, особе које живе с епилепсијом стварају врло негативна искуства и формирају ограничења у свакодневном функционисању. Стога су њихова напредовања у свим животним аспектима отежана, а у неким ситуацијама и неостварива.
