У оквиру манифестације „Иво Андрић – наш савременик“, коју у Кући нобеловца, поводом 130 година од његовог рођења, организује ЈУК Херцег Фест, допуњена је и стална поставка „Андрићеве новске стазе, лица и предјели“.
Наиме, руководство Куће нобеловца Ива Андрића успјело је да пронађе оригинални намјештај и личне предмете који ће сада бити дио трајне поставке у својеврсном музеју, односно једној кући коју је Андрић саградио.
Као музејски обејкат Кућа је отворена прошле године, у оквиру обиљежавања 60 година од добијања Нобелове награде, а тадашњу фото поставку најзанимљивијих детаља из пишчевог живота урадили су Владимир Рогановић и Татјана Корићанац, испричала је у емисији у емисији „Новско јутро“ Јована Вујовић из Херцег феста.
Она је најзаслужнија што су поједине аутентичне ствари враћене у Кућу нобеловца на Топлој.
– Међу предемтима које се сада налазе у Кући Ива Андрића су његове личне ствари, односно луле, фотографије, али и експонати попут кревета на којем је спавао, трпезаријски сто и столице и фотеља у којој је проводио највише времена – наводи Вујовић.
Све аутентичне ствари којима је допуњена поставка, данас свједоче о времену у којеме је живио и стварао једини нобеловац са ових простора. Потрага и прикупљање трајали су од октобра прошле године. Сви предмети су репарирани, сређени и изложени у Кући у оквиру програма „Иво Андрић – наш савременик“.
Аутентичност тих предмета потврђују фотографије за сваки дио намјештаја, прича Вујовић.
– Успјели смо да пронађемо фотографију из унутрашњости куће, за коју до скоро нисмо знали како изгледа, док нисмо видјели да су то оригинални сто и столице, ограда на степеницама је и даље иста – казала је она.
Кућа на Топлој заправо је грађена за Ивову жену Милицу, која је боловала од артритиса и због благе климе и топлог мора вријеме је проводила у Херцег Новом.
– Одлучили смо да направимо и један њен кутак, јер смо добили три костимографска нацрта за представу “Охридска легенда”, коју је она радила. Она је била први школовани костимограф. Школовала се у Паризу и Бечу и изванредно је што се и ти њени радови налазе у Кући – истиче Вујовић.
Фотографије које се налазе као експонати скениране су и пребачене у дигиталну форму, доступне су посјетиоцима, а ускоро ће бити креиран и сајт, на којем ће сви заинтересовани моћи да их погледају.
– Имамо један албум који је настао баш у дворишту Куће, на којем се види Иво Андрић како бере смокве и у једном опуштеном издању шета по Шпањоли. Имамо фотографије и из Требиња. Читаву поставку базирали смо на тој њиховој заједници, тако да су заступљени и једно и друго – навела је Вујовић.
Посјетиоци овог својеврсног музеја посвећеног Иву Андрићу могу да сазнају да је Кућа писцу и његовој супрузи служила за одмор и уживање, а гости у њој били су искључиво Новљани, попут Воја Станића. Међутим, писце и пријатеље из других градова тадашње Југославије никада није угостио.
