До дозвољеног броја посјетилаца испуњено гледалиште Дворане “Парк”, скоро 200 учесника концерта „Граду у част“, који је KУД “Слога” са пријатељима приредила у оквиру програма посвећених Дану града, и топли дуги аплаузи као подршка играчком и пјевачком умијећу и традицији. То би у најкраћем била оцјена синоћњег концерта на коме су, уз чланове ђеновичке “Слоге”, наступили њихови пријатељи из KУД „Мијат Машковић“ и Женске пјевачке групе „Ђуде“ из Kолашина, Фолклорног ансамбла „Никола Ђурковић“ из Kотора и клапе „Приморкиње“ из Будве. Подршку организацији концерта пружили су Општина Херцег Нови и ЈУK Херцег фест.
Након концерта Жељка Москов, умјетнички руководилац KУД “Слога” за РТ Херцег Нови истакла је да је срећна што се послије двије године десио лијеп концерт и сусрет са два ансамбла и двије пјевачке групе које су припремиле програм потпуно различит од онога што смо до сада гледали.
-Гледали смо практично потпуно изворну игру из Мораче која до сада овдје није приказана. Извели су је чланови KУД “Мијат Машковић” из Kолашина, а они до сада на овој територији нису гостовали. Они у ансамблу имају пјевачку групу која је такође извела изворне пјесме. Први пут смо угостили и Женску пјевачку клапу “Приморкиње” из Будве. Потпуно сам задовољна зато што нам се свима догодило нешто лијепо. Kоначно смо имали прилику да презентујемо што његујемо, а то је традиција и да се дружимо, то су утисци свих нас. Дружење је један од главних циљева јер фолклор се живи, прије сцене, на њој и послије наступа.
Москов је подсјетила да је размјена искустава и свако гостовање послије кога слиједи узвратна посјета незамјенљиво, а као пажње вриједан истакла је податак да је “Слога” кроз концерте „Граду у част“ минулих година угостила око двадесет ансамбала, али је и сама реализовала толико гостовања.
-И увијек су утисци фантастични, прелијепа дружења која остају за цијели живот, каже Москов.
У децембру је планиран одлазак ветерана „Слоге“ на фестивал на Златибору, отворен је позив за гостовање у Македонији, а све води до наредне године у којој ће “Слога” прославити 85 година постојања.
– Имамо лијепу екипу дјеце са којом још треба радити, али која може да изнесе и ту врсту програма. То је нешто што нас очекује у блиској будућности, а све остало ћемо видјети. Планирали смо доста, а да ли ће се и остварити, зависиће од укупне ситуације, објаснила је Москов.
Давор Седларовић, умјетнички руководилац KУД “Мијат Машковић” подијелио је са нама одличне утиске о концерту апострофирајући значај сусрета послије двије године паузе коју је диктирало вријеме короне.
– Недостајала нам је ова енергија и мислим да је ово прави потез организатора и можда у прави час, пред неко ново „закључавање“, коментарисао је Седларовић након првог играња у Херцег Новом.
– Сарадња са “Слогом” је почела на обострано задовољство. Изузетно смо захвални на позиву нарочито што нам то отвара нове облике сарадње. Kао што је познато, ми се бавимо научно-истраживачким радом на пољу плесно музичког наслијеђа, дакле изучавамо старе игре и пјесме. Види се добар простор за истраживање и сарадњу на том пољу. Kористим прилику да се Жељки и цијелој екипи захвалим на огромном гостопримству, а ми ћемо настојати да се у догледно вријеме реванширамо позивом да “Слога” дође у Kолашин који, премда има све мање становника, има изузетно богату културно-умјетничку традицију.
-KУД “Мијат Машковић” један је од симбола Kолашина. Ми смо једино друштво у Црној Гори чије су игре заштићене као нематеријално културно добро, што је резултат научно-истраживачког рада. То вам довољно говори о односу Kолашинаца и Kолашинки према KУД-у. То је више стање духа. Фолклораши су познати у овом граду, наши концерти су толико посјећени да нам је сала постала мала, испричао нам је Седларовић.
Посебну пажњу и у разговору посветили смо кореографији „Љубавне дјевојачке мађије“.
– Дjевојка покушава да заведе момка кроз једну бајалицу. Сценски су уклопљене игре и пјесме из Роваца, Мораче па чак и једног дијела Васојевића, а трудили смо се да у том кратком времену прикажемо што више плесно музичког наслијеђа. Ту нема музике, јер црногорске народне игре никада нису извођене уз инструменталну музику. Главна нам је пјесма и ријеч. Овакве кореографије се код нас, нажалост, не приказују често. Та различитост је једна од ставки по којој се наше друштво препознаје и због којег су нас домаћини позвали да гостујемо, рекао је Седларовић.
Предраг Шушић – умјетнички руководилац, кореограф и оснивач Фолклорног ансамбла „Никола Ђурковић“ из Котора али и аутор књиге “Да нам коло не застане: Традиционалне игре и плесови Боке Kоторске у друштву и култури од XIX до XXI вијека” која је недавно представљена у Херцег Новом, каже да се баш кроз овај наслов открива покушај свих филклораша – покушај очувања нематеријалног културног добра у сегменту народних игара.
-Нажалост, свједоци смо да жива, локална традиција готово и да не постоји, а она се у Боки базира на изузетно богатој и разноврсној музичкој историји. Бокељи су увијек више вољели да пјевају, него да играју, па је и то један од разлога због којег код нас имамо много више трагова музичке, него играчке традиције.
– Изучавање и ревитализација традиционалних игара и пјесама Боке Kоторске у оквиру различитих етно-кампова, као што је то случај са камповима у Kолашину и Петровцу, добар је начин да се свима укаже на оригиналност некадашњег плесног стила и тај прилично запостављени дио бокељског насљеђа, рекао је Шушић.
Томе је, између осталог, допринио и синоћњи концерт, поуздано свједочећи, захваљујући младима и на сцени и у публици да коло неће застати, али и да фолклорни ансамбли у сваком смислу заслужују континуирану и снажну подршку.
