Херцегновска публика је громогласним аплаузом испратила са сцене препуне дворане „Парк“ глумца Ненада Јездића, након сјајног извођења монодраме „Књига о Милутину“.
Представа “Звездара Театра“, коју је по тексту Данка Поповића режирао Егон Савин, играна је преко 260 пута, а глумац Ненад Јездић за РТХН истиче да је разлог што се увијек тражи карта више потреба за истином.
-Оно што је елементарно битно за ову представу и оно што иначе највише интригира људе, невезано да ли су у позоришту, јесте истина. Живимо у једном времену истине која се никад не открије, или се открије, живимо у времену где људи врло вешто казујући не говоре то што треба да кажу, или говорећи нешто скривају оно што би требало да кажу. И онда, у тој једној какофонији и у том једном јазу између истине и лажи имамо причу „Књига о Милутину“, где заиста крајње непристрасно, идеолошки необојено, непотпомогнут било каквим утицајима идеологија или неког наратива неисторијског, недокументованог, човек врло аргументовано исприча своју истину. Истину која не прати ни оно историјско што смо „попили“ од победника, ни оно историјско што смо ми „попили“ као неку потенцијалну истину од губитника, него исприча причу обичног, једноставног, малог, простодушног, ненормално промућурног и прецизног у свом образлагању истине човека, казао је Јездић.
Иако није било лако градити лик Милутина, Јездић ову улогу доживљава као својеврсну награду.
-Било је мукотрпно, не тако лако, али сам некако имао осећај и неку врсту самопоуздања и вере у сваку његову реченицу и осећање да сам на једном тешком успону, али да није непремостив и да треба да газим. Да само треба да газим, да треба да идем, да треба да се трудим и да треба да изгарам. Некако ме је и живот, да не кажем нешто друго, мало и почастио и наградио и овим аплаузима и овим уздисајима у публици, и овим осећањем да сам на свом терену и да је ово што радим заиста нешто што је један целовит осећај и доживљај свега што као глумац промишљам, свега у шта верујем и чему се надам, и свега што сам икад очекивао од себе као глумца, а то је да стварно истинито, емотивно, непосредно сведочим истину са сцене.
Упитан да ли у данашњим генерацијама тиња дух славних предака, Јездић је изразио бојазан да смо сви жртве манипулације и учесници у неком луткарском позоришту.
-Волео бих када би ми Милутин помогао, да ми разложи и да ми каже шта је сад од свега истина и где ме чак и моје промишљање води. Ја бих јако волео да се одупрем осећају да смо жртве једног луткарског позоришшта и то се и доказало недавно чак и на глобалној белосветској сцени…. Нисам сигуран и не могу да се одважим да вам кажем да је ово време у коме ми живимо слободу и одлучност наших предака. Плашим се да смо сви колективно жртве неке манипулације, неизлечиве и непоправљиве манипулације и само у свему овоме желим да нико не страда у овим нашим трвењима и сукобима. Сви су опијени својим успехом. Власт је опијена својим успехом, студенти су опет опијени својим успехом и својим учинком и некако се јако гордо држе на тим позицијама. И овај човек кога сам ја вечерас покушавао да оживим и да оваплотим, каже у једном тренутку – да је Бог хтео да се нешто од те страшне судбине и од тог страшног страдања упамти, Бог би овакву судбину доделио неком сложнијем народу. Ја заиста желим и мислим и верујем да ово треба у некој слози и у неком миру да се разреши, поручио је Јездић коментаришући актуелна дешавања.
До краја мјесеца у дворани „Парк“ биће одигране још двије представе за које, такође, влада велико интересовање публике; комедија „Велики талас“ 19. марта и хит представа „Кућа“, која ће бити одиграна 28. марта.
