Hercegnovska publika je gromoglasnim aplauzom ispratila sa scene prepune dvorane „Park“ glumca Nenada Jezdića, nakon sjajnog izvođenja monodrame „Knjiga o Milutinu“.
Predstava “Zvezdara Teatra“, koju je po tekstu Danka Popovića režirao Egon Savin, igrana je preko 260 puta, a glumac Nenad Jezdić za RTHN ističe da je razlog što se uvijek traži karta više potreba za istinom.
-Ono što je elementarno bitno za ovu predstavu i ono što inače najviše intrigira ljude, nevezano da li su u pozorištu, jeste istina. Živimo u jednom vremenu istine koja se nikad ne otkrije, ili se otkrije, živimo u vremenu gde ljudi vrlo vešto kazujući ne govore to što treba da kažu, ili govoreći nešto skrivaju ono što bi trebalo da kažu. I onda, u toj jednoj kakofoniji i u tom jednom jazu između istine i laži imamo priču „Knjiga o Milutinu“, gde zaista krajnje nepristrasno, ideološki neobojeno, nepotpomognut bilo kakvim uticajima ideologija ili nekog narativa neistorijskog, nedokumentovanog, čovek vrlo argumentovano ispriča svoju istinu. Istinu koja ne prati ni ono istorijsko što smo „popili“ od pobednika, ni ono istorijsko što smo mi „popili“ kao neku potencijalnu istinu od gubitnika, nego ispriča priču običnog, jednostavnog, malog, prostodušnog, nenormalno promućurnog i preciznog u svom obrazlaganju istine čoveka, kazao je Jezdić.
Iako nije bilo lako graditi lik Milutina, Jezdić ovu ulogu doživljava kao svojevrsnu nagradu.
-Bilo je mukotrpno, ne tako lako, ali sam nekako imao osećaj i neku vrstu samopouzdanja i vere u svaku njegovu rečenicu i osećanje da sam na jednom teškom usponu, ali da nije nepremostiv i da treba da gazim. Da samo treba da gazim, da treba da idem, da treba da se trudim i da treba da izgaram. Nekako me je i život, da ne kažem nešto drugo, malo i počastio i nagradio i ovim aplauzima i ovim uzdisajima u publici, i ovim osećanjem da sam na svom terenu i da je ovo što radim zaista nešto što je jedan celovit osećaj i doživljaj svega što kao glumac promišljam, svega u šta verujem i čemu se nadam, i svega što sam ikad očekivao od sebe kao glumca, a to je da stvarno istinito, emotivno, neposredno svedočim istinu sa scene.
Upitan da li u današnjim generacijama tinja duh slavnih predaka, Jezdić je izrazio bojazan da smo svi žrtve manipulacije i učesnici u nekom lutkarskom pozorištu.
-Voleo bih kada bi mi Milutin pomogao, da mi razloži i da mi kaže šta je sad od svega istina i gde me čak i moje promišljanje vodi. Ja bih jako voleo da se oduprem osećaju da smo žrtve jednog lutkarskog pozoriššta i to se i dokazalo nedavno čak i na globalnoj belosvetskoj sceni…. Nisam siguran i ne mogu da se odvažim da vam kažem da je ovo vreme u kome mi živimo slobodu i odlučnost naših predaka. Plašim se da smo svi kolektivno žrtve neke manipulacije, neizlečive i nepopravljive manipulacije i samo u svemu ovome želim da niko ne strada u ovim našim trvenjima i sukobima. Svi su opijeni svojim uspehom. Vlast je opijena svojim uspehom, studenti su opet opijeni svojim uspehom i svojim učinkom i nekako se jako gordo drže na tim pozicijama. I ovaj čovek koga sam ja večeras pokušavao da oživim i da ovaplotim, kaže u jednom trenutku – da je Bog hteo da se nešto od te strašne sudbine i od tog strašnog stradanja upamti, Bog bi ovakvu sudbinu dodelio nekom složnijem narodu. Ja zaista želim i mislim i verujem da ovo treba u nekoj slozi i u nekom miru da se razreši, poručio je Jezdić komentarišući aktuelna dešavanja.
Do kraja mjeseca u dvorani „Park“ biće odigrane još dvije predstave za koje, takođe, vlada veliko interesovanje publike; komedija „Veliki talas“ 19. marta i hit predstava „Kuća“, koja će biti odigrana 28. marta.
