Predstavnici Unije slobodnih sindikata, Saveza sindikata i Unija poslodavaca postigli su konsenzus za zaključivanje novog Opšteg kolektivnog ugovora. Ključna tačka sporenja bilo je uvećanje zarada za rad nedeljom, pa je na kraju definisano da dnevnica bude veća za 80 %. Potpisivanjem Opšteg kolektivnog ugovora uvele bi se, osim uvećanja dnevnice za rad nedeljom još dvije novine, uvećanje zarade za prekovremeni rad i dvokratni rad, za sve one u javnom i privatnom sektoru. Izuzeti bi bili oni koji rade u djelatnostima gdje je neophodan rad 24 sata.
Predsjednik Unije slobodnih sindikata Srđa Keković kazao je da su oni tražili da dnevnica za rad nedeljom bude uvećana 100%.
-Mi smo tražili da to uvećanje bude 100% , a to se tiče svih koji ne moraju da rade u djelatnostima gdje proces mora da teče 24 sata kao što su zdravstvo, policija, tehnološki procesi fabrike. Ti zaposleni bi bili izuzeti. Prihvatili smo s obzirom na to da smo turistička destinacija da se izuzmu i zaposleni u hotelijerstvu i javnom saobraćaju. Kompromis je na kraju bio da to uvećanje zarade bude 80 %, objasnio je Keković.
Najmanje se ovo tiče zaposlenih u trgovini, objasnio je Keković.
-Na osnovu Zakona o unutrašnjoj trgovini samo veleprodaje mogu da rade nedeljom. Ova novina tiče se onih zaposlenih kojima je radna sedmica takva da im je nedelja vikend dan odmora i ako ih taj dan poslodavac angažuje da radi mora im, ako se zaključi kolektivni ugovor, uvećati zaradu za 80% ( šumarstvo, građevina) i dati im jedan zamjenski dan, objašnjava Keković.
Od Unije poslodavaca, kako ističe, je traženo da pokrenu inicijativu za preispitivanje člana Zakona o unutrašnjoj trgovini koji se odnosi na neradnu nedelju.
-Ni mi se nismo slagali sa tim da su određeni subjekti dobili pravo da rade na taj dan (kiosci, pumpe, apoteke). Pumpe su dodatno iskarikirale svoju djelatnost pa sada prestavljaju nelojalnu konkurenciju i to želimo da mijenjamo. Prihvatili smo taj model da se radi pet mjeseci ljetnje i zimske sezone pod uslovom da im se uvećava 80 % dnevnica i da imaju zamjenski dan.
To bi, kako ističe, bio model koji bi se testirao godinu, nakon čega bi vidjeli da li institucije sistema mogu da isprate rad poslodavaca i da li su poštovali uvećanje zarade i pravo na slobodan dan.
