Представници Уније слободних синдиката, Савеза синдиката и Унија послодаваца постигли су консензус за закључивање новог Општег колективног уговора. Кључна тачка спорења било је увећање зарада за рад недељом, па је на крају дефинисано да дневница буде већа за 80 %. Потписивањем Општег колективног уговора увеле би се, осим увећања дневнице за рад недељом још двије новине, увећање зараде за прековремени рад и двократни рад, за све оне у јавном и приватном сектору. Изузети би били они који раде у дјелатностима гдје је неопходан рад 24 сата.
Предсједник Уније слободних синдиката Срђа Кековић казао је да су они тражили да дневница за рад недељом буде увећана 100%.
-Ми смо тражили да то увећање буде 100% , а то се тиче свих који не морају да раде у дјелатностима гдје процес мора да тече 24 сата као што су здравство, полиција, технолошки процеси фабрике. Ти запослени би били изузети. Прихватили смо с обзиром на то да смо туристичка дестинација да се изузму и запослени у хотелијерству и јавном саобраћају. Компромис је на крају био да то увећање зараде буде 80 %, објаснио је Кековић.
Најмање се ово тиче запослених у трговини, објаснио је Кековић.
-На основу Закона о унутрашњој трговини само велепродаје могу да раде недељом. Ова новина тиче се оних запослених којима је радна седмица таква да им је недеља викенд дан одмора и ако их тај дан послодавац ангажује да ради мора им, ако се закључи колективни уговор, увећати зараду за 80% ( шумарство, грађевина) и дати им један замјенски дан, објашњава Кековић.
Од Уније послодаваца, како истиче, је тражено да покрену иницијативу за преиспитивање члана Закона о унутрашњој трговини који се односи на нерадну недељу.
-Ни ми се нисмо слагали са тим да су одређени субјекти добили право да раде на тај дан (киосци, пумпе, апотеке). Пумпе су додатно искарикирале своју дјелатност па сада престављају нелојалну конкуренцију и то желимо да мијењамо. Прихватили смо тај модел да се ради пет мјесеци љетње и зимске сезоне под условом да им се увећава 80 % дневница и да имају замјенски дан.
То би, како истиче, био модел који би се тестирао годину, након чега би видјели да ли институције система могу да испрате рад послодаваца и да ли су поштовали увећање зараде и право на слободан дан.
