У Црној Гори највише људи умире од кардиоваскуларних болести. Узимајући у обзир посљедње доступне податке за период од десет година, кардиоваскуларне болести су узрок за 33,1% – 45,3% свих регистрованих смртних случајва годишње, саопштено је из Института за јавно здравље, поводом Свјетског дана срца.
Од 2000. године, 29. септембар се обиљежава као Свјетски дан срца у циљу подизања свијесноси о значају успјешнијег спрјечавања оболијевања и смањивања пријевременог умирања од болести срца и крвних судова. Кардиоваскуларне болести су најчешћи узрок смрти у свијету. Годишње од ове болести умре око 20 милиона људи.
Болести узроковане повишеним крвним притиском, са удјелом од око 40% од свих умрлих од кардиоваскуларних болести, заузимају прво мјесто. Исхемијске болести срца са удјелом од 25% налазе се на другом мјесту. Кардиоваскуларне болести подједнако погађају и мушкарце и жене. Од појединачних дијагноза значајан проценат припада кардиомиопатијама и срчаном застоју, а међу водећим појединачним узроцима смрти код оба пола налазе се и хронична исхемијска болест срца, инфаркт миокарда, инфаркт мозга и есенцијална хипертензија.
Ризик од оболијевања од кардиоваскуларних болести везан је за комбинацију фактора ризика и укључује висок крвни притисак, нездраву исхрану, висок холестерол, дијабетес, загађење ваздуха, гојазност, употребу дувана, болести бубрега, физичку неактивност, штетну употребу алкохола и стрес. Позитивна породична анамнеза за кардиоваскуларне болести, друштвено поријекло, пол и старост заједно са претходно набројаним факторима ризика утичу на ризик од оболијевања од кардиоваскуларних болести.
Контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност) може се спријечити 80% пријевремених смрти од кардиоваскуларних болести.
Здрава исхрана, живот без дуванског дима, адекватна физичка активност и „познавање својих бројева“ (висина крвног притиска, ниво холестерола и глукозе у крви) су главни елементи превенције кардиоваскуларних болести, саопштено је из Института за јавно здравље.
