Насиље над женама и дјевојчицама представља једно од најраспрострањенијих манифестација дискриминације жена, а проистиче из негативних друштвених ставова у вези са улогом жене и високог нивоа родне неједнакости.
Обавеза сваког друштва је да промовише културу нулте толеранције на све облике насиља над женама и дјевојчицама, саопштено је из Института за јавно здравље Црне Горе, који и ове године обиљежава 25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама чиме почиње тзв. „Наранџаста кампања“ или „16. дана акивизма против родно заснованог насиља“.
-Циљ кампање је информисање јавности о проблему насиља над женама и дјевојчицама, које оставља озбиљне последице на жртве појединачно, њихове породице и на развој друштва у цјелини. Кампања се завршава 10. децембра „Међународним даном људских права“, чиме се симболично указује да је насиље над женама најраспрострањенији облик кршења људских права у свијету.
Према посљедњим процјенама Уједињених нација, бар једна од три жене је доживјела је физичко или сексуално насиље током живота, а мање од 40% жена су потражиле помоћ након искуства насиља било које врсте. У просјеку, сваких сат времена више од пет жена или дјевојчица бива убијено од стране члана породице.
-Проблем насиља над женама и дјевојчицама појачан је пандемијом ЦОВИД-19, а додатно се повећава због климатских промјена, глобалних сукоба и економске нестабилности. Осим тога, у контексту дигитализације која се брзо шири, насиље над женама и дјевојчицама уз помоћ интернета и технологије погоршава постојеће облике насиља и доводи до појаве нових образаца насиља.
У Црној Гори родно засновано насиље спада у скривене и високо стигматизоване теме јер је насиље дубоко укоријењено у патријархалној култури подржано културом некажњивости и нормализације насиља.
-Обично се насиље у породици прећуткује и веома ријетко пријављује. Недостатак информација о томе коме жена или дјевојчица треба да се обрати када доживи насиље, недостатак подршке, страх од одузимања дјеце и губитка финансија, стид и уцјене фотографијама неки су од разлога због који се одустаје од пријављивања насилне особе.
Сваки нови случај насиља отвара озбиљна питања одговорности сваке карике у систему и спремности да се препозна и спријечи насиље, заштите животи жена и дјевојчица. Посебно су рањиве жене и дјевојчице са инвалидитетом, припаднице ромске популације, мигранткиње, избјеглице из руралних подручја и оне жене које живе у предјелима који су захваћени хуманитарном кризом или ратом, наводе из ИЈЗ ЦГ.
Здравствени систем има веома важну улогу у пружању помоћи особама које су преживјеле насиље, а улога здравствених радника је да пријављују насиље надлежним службама, уз обавезно документовање физичких и психичких повреда и упућивање ка специјализованим сервисима за подршку, као што су социјалне службе и организације за заштиту жртава насиља, које омогућавају боравак, третман и бесплатну правну помоћ.
-С друге стране, веома је значајно да се јачају успостављени сервиси психосоцијалног третмана за починиоце насиља на примарном нивоу здравствене заштите, који имају за циљ да помогну починиоцима да промијене своје понашање уз усвајање правилних ставова о родним улогама у породици или партнерском односу и да прихвате одговорност за своје понашање.
Подаци показују да се сексуално насиље веома ријетко пријављује и да је ова тема у црногорском друштву и даље табу тема о којој би требало отвореније причати.
-Узимајући у обзир улогу здравственог сектора, веома је важно да пружаоци здравствених услуга посједују информације и вјештине препознавања насиља, начин пружања помоћи, пријављивања насиља и савјетовања, поштујући Протокол о поступању, превенцији и заштити од насиља у породици. Међутим, у пракси је показано да се постојећи протокол недовољно поштује и било би значајно испитати разлоге те појаве.
Савјесно пријављивање насиља и ефикасно процесуирање кључни су корак за успјешан одговор друштва према насиљу над женама, које је према свим показатељима и даље забрињавајуће присутно у Црној Гори. Веома је важно да свако ко је у сазнању или примјети било какав облик насиља реагује и пријави случајеве истог надлежним институцијама, прије свега полицији.
Жене и дјевојчице не треба да крију и да трпе било какав облик насиља, већ требају бити заштићене, а насилници кажњени. Особе које доживе или трпе било какав облик насиља могу се обратити полицији, здравственој установи, надлежном центру за социјални рад и организацијама које брину о жртвама насиља у породици, поручују из ИЈЗ ЦГ.
Фото: Институт за јавно здравље ЦГ
