Мјештани и пријатељи села Сврчуге на пут дуг око 5 000 километара до Париза и назад Реноом 4, крећу за девет дана, а као дио промоције данас је у Његошевој улици постављен легендарни аутомобил у који заинтересовани могу убацити донацију.
Циљ акције је да Сврчуге добију јавну расвјету, а иницијатор Јовица Тушуп казао је да постављањем Реноа 4 у граду желе да додатно промовишу само путовање, али и село, град и државу.
-Кренули смо у кампању 7. фебруара и сад је то све кренуло неком великом брзином коју не може нико да заустави. Највећи донатори овог путовања су људи који са мном крећу на пут дугачак 2 600 км у једном смјеру. Кад се будемо враћали, то ће бити краће, али намјерно смо направили дужу путању да би уживали у том путу. Нећемо да идемо аутопутем, него све кроз мала мјеста и мале средине, да би боље видјели, да би боље снимили, да би више уживали.
Тушуп истиче да су резултати акције превазишли сва очекивања, и да је ујединила људе са простора некадашње заједничке државе.
-Досадашњи резултати акције, не да су превазишли наше неке претпоставке за 100%, него за 100 000 %. Можда је овако грубо речено, али је ово немогућа мисија од које нико није очекивао да иде овим путем и овом брзином, и овим путем се захваљујем свим донаторима, свим људима који нас подржавају. Ово није побједа само Сврчуга, ово је побједа народа са свих простора бивше Југославије. Рекао сам у Бањалуци кад сам био да мислим да се од рата од 1991. године на овим просторима није десило нешто позитивније. Међутим, вазда има бољег од бољег, тако да је сада пласман репрезентације Босне и Херцеговине на Свјетско првенство опет ујединио ове крајеве и доказали смо да можемо заједно, да не морамо да се свађамо, можемо заједно напријед. И то би био највећи напредак за овај дио Балкана, а можемо и морамо.
Када су кренули у кампању нису имали прецизан план, подсјећа Тушуп, а како акција добија све већу подршку, извјесније је да ће Сврчуге за 4-5 мјесеци добити, не само јавну расвјету, већ и стабилније напајање електричном енергијом.
-Ствари се убрзано одвијају и из дана у дан све се мијења. Управо у недељу су ме звала два момка који раде у Електродистрибуцији да добровољно дођу да исцртамо трасу стубова за расвјету. Опет се отворило ново, нешто много љепше. Становници Сврчуга су се вазда жалили на струју, а када смо дошли до задњег стуба на излазу на магистралу Херцег Нови-Требиње, појавила се нова идеја, опет свјетлост. Треба нам шест стубова да дођемо до трафоа, одакле ћемо се напајати. Нећемо само расвјету, него ћемо довести нови вод, тако да ће Сврчуге имати трофазну струју, не само „на папиру“ па кад упалите два шпорета да се угаси, него ћемо имати стално. Захваљујем овим момцима, Зорану Марковићу и Бошку Зрновићу, који су издвојили вријеме за викенд да нам помогну. И они неће стати на томе, рекли су да их зовемо, да ће нам помоћи да се то заврши и ја се надам да би могли до 13. јула да то све завршимо како је кренуло. Значи, донација није само новац, донација су и људи који нас зову, који нам дају подршку. Неки дан је човјек дошао који је рекао да ће нам ископати 40 рупа за стубове. Ево, прије 10 минута звали су из Тивта и рекли су да су они спонзори првог резервоара за сва кола. Значи, кад кренемо, идемо на бензинску пумпу, напунимо и њима шаљемо рачун, казао је Тушуп, уз захвалност Радојици и Сафету, и свима који су их на било који начин подржали.
Једном од програма на Сврчугама својевремено су се придружили композитори Босиљка Кулишић и Николас Морета. Сврчуге су за њих оаза мира и инспирација, казала је Босиљка.
-Када смо отишли горе и када смо заједно свирали, ми смо били одушевљени како једно такво село постоји и даље, јер то је, са умјетничке стране и са умјетничке тачке гледишта, једно инспиративно поље, једна невјероватна природа, једна архитектура коју немамо толико често прилику да видимо, и били смо одушевљени како је то и даље тако на тај начин сачувано. И Сврчуге су ту увијек остале као нека наша оаза мира, и када год и нас двоје пожелимо да одемо и да прошетамо, на примјер на Камено, увијек кажем: „Хајде да свратимо и до Сврчуга.“ И стварно мислим да ће та расвјета свима олакшати пут, да што лакше дођу до Сврчуга и да то село можда и оживи, да добије још већи број становника. Ја сам чак у једном разговору рекла да би вољела да ту живим, јер је стварно предивно, мирно, изоловано, јер човјек може да се фокусира на себе и на своје размишљање. Тако да су Сврчуге од тог првог тренутка остале као наша велика инспирација и као неки подсјетник на мир и на традицију која је стварно величанствена и коју не смијемо заборавити као људи, као носиоци неког времена, јер не можемо градити ни будућност без чувања и сјећања на традицију. И мени и Николасу је задовољство што можемо да подржимо ову акцију нашом музиком, нашим стваралаштвом, настављамо да сарађујемо и надам се да ће Сврчуге стварно да процвјетају, да се што више развију, да ћемо свирати концерте горе и ми, а и други ствараоци, и да ће стварно Сврчуге постати једна и туристичка и умјетничка резиденција.
Нису само Босиљка и Николас причу казали музиком – поклон је и пјесма Дада Кокезе, коју су премијерно чули окупљени на данашњем догађају. Међу онима који су од првог дана подршка је Дарија Банићевић, вд директорица Туристичке организације Херцег Нови, која истиче да су увијек уз добре пројекте и идеје.
-Имала сам ту срећу да за Јовицину идеју знам од самог почетка. И ја и Туристичка организација били смо уз Јовицу и цијели његов тим, да подржимо овај пројекат до краја. Мислим да је сјајан зато што је хуманитарног карактера, што подстиче заједништво, и ово је сам доказ колико сви заједно можемо да урадимо за једно село. Сврчуге су постале позната у региону, једино су село које има своју интернет страницу, Инстаграм страницу, огроман број пратилаца и такође огроман број видео прегледа које су објављивали на мрежама. Нама је задовољство да учествујемо у оваквим пројектима, и Туристичка организација је увијек уз своје грађане и иде уз оне који имају сјајне идеје и сјајне пројекте. Оно што нас сада очекује је да испратимо Јовицу 16. априла на пут за Париз, и наравно да га сачекамо када се буде вратио у свој родни град да нам пронесе утиске и своја искуства, поручила је Банићевић.
Акција Сврчуге-Париз-Сврчуге повезује мјесто које тражи свјетло са градом свјетлости, а захваљујући паркираном Реноу 4 у Његошевој улици сви који желе могу постати донатор овог јединственог путовања.
