Одборници локалног парламента су данас, на петом наставку 7. редовне сједнице СО Херцег Нови, једногласно усвојили Годишњи програм обављања комуналних дјелатности ДОО Чистоће Херцег Нови за 2026. годину.
На крају дуже расправе, током које се углавном чуле похвале на рачун рада овог предузећа, прихваћене су иницијативе да се повећају казне за нелегално одлагање отпада и неодговорно власништво кућних љубимаца, а исказана је и подршка иницијативи за измјену закона како би запослени на чишћењу јавних површина могли остварити бенефицирани радни стаж.
Представљајући план, директор Чистоће Александар Шкобаљ, је истакао да је за његову реализацију неопходно обезбиједити довољно ресурса, технике као и финансијску стабилност.
-Захваљујући констаном улагању наше друштво имају респектабилан возни парк. Када је ријеч о плану набавке издвојићу само мобилну дробилицу, чиме ћемо умањити количину зеленог отпада, грађевинског материјала, као и кабастог отпада. Такође, биће улагање и у комуналну опрему. У плану набавка 200 канти од 1,1 тако да ћемо на комплетној магистрали од Дебелог бријега до Верига промијенити контејнере. Такође, планирана је набавка четири грађевинска и два аброл контејнера, и 180 канти од 240 литара, тако да ћемо завршити прошлогодишњу акцију додјеле канти за одвајање отпада свим угоститељским објектима.
У сарадњи са Секретаријатом за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, планирано је отварање мањег рециклажног центра у Баошићу.
-У сарадњи са међународном канцеларијом у плану нам је да се јавимо на конкурс који је вриједан 100 000 еура, да се на нивоу на ривијере направи један мини рецилажни центар. Ранијих година ривијера је доста испаштала, јер су због удаљености грађани морали сами да одвозе свој отпад до рециклажног центра у Мељинама, тако да смо опредијелили средства, односно на конкурсу у сарадњи са МЗ Баошић нашли смо локацију гдје ће грађани ривијере моћи бесплатно да одлажу кабасти и зелени отпад до 500 килограма дневно.
Шкобаљ је истакао да ће највећи изазови и ове године бити да обезбиједе довољан број радника на терену.
-Ми немамо проблема са запосленима, односно са радном снагом, ни у Рециклажном центру, ни у Азилу, нити када је ријеч о посади на камионима. Међутим, проблем су људи на јавним површинама, људи „на метли“, зато што их ми сада преко агенције имамо довољно, међутим они остану мјесец-два и онда једноставно оду. Ми смо обезбиједили и веће плате за те људе – 29 % је било повећање 2023. године. Такође, обезбиједили смо два оброка и смјештајне капацитете, међутим из године у годину све је теже наћи људе за рад на самом терену.
У сарадњи са кабинетом предсједника Општине, у сервисној зони је планирана изградња објекта који ће бити заједничка централа Чистоће и Комунално-стамбеног предузећа, а финансираће се већином из ЕУ фонда.
-Планирана је изградња нових гаража у сервисној зони, да ту буду и нове спаваоне, као и управна зграда. Предвиђено је да 80 %а финансира ЕУ фонд, а 20 % Чистоћа. Нека замисао је да у тој згради буде једна централа, без обзира да ли буде спајања предузећа , да се измјесте дирекције из града, како Комунално-стамбеног, тако и Чистоће. Са тим би добили 50 паркинг мјеста више, такође била би боља оперативност. Комунално-стамбено је сада са својом оперативом подстанар у ПКБ-у, тако да би тиме ријешили једну велику проблематику, сматра Шкобаљ.
Редовно санирају привремену депонију Тисове греде којој дозвола истиче 2028. године, а када је ријеч о изградњи санитарне депоније Дубоки до и трајном рјешењу одвоза отпада, ни у ресорном министарству немају одговор.
-Ми смо прије двије године преузели санацију комплетне депоније, и она се редовно засипа. Ми имамо горе три грађевинске машине, а у плану нам је да се 2026. горе доведе електрична енергија која је неких километар и 700 м удаљена од саме депоније. Почетком децембра су ту температуре биле од -8 до – 12, ноћни чувари ту стоје читаву ноћ и грију се на плинску гријалицу. Довођењем струје би се поставио и бољи видео надзор, боља контрола, што је изузетно значајно.
Што се тиче санитарне депоније Дубоки до, били смо прошле седмице секретар и ја у министарству и поразговарали са министром да видимо око рјешавања тог питања, јер нама дозвола за депонију истиче 2028. године. Међутим, они засад немају конкретних информација. Они су били опредјелили да то буде Бар. Сад је Бар проблематичан, као и Подгорица, а Зета не да да се ради та пета када . Онда је било да ће Котор и Тиват да нам буду претоварна станица, сад није ни то, него да се отпад вози у Жељезару. Поред свих напора, а не знам који нам је већ пут да идемо у министарство, они немају званичну информацију. Оно што ће сигурно бити проблерматика, ако се буде возило за Бар или Подгорицу , то је неких 116 км само у једном правцу, а ми имамо 120 тона отпада.
Када је ријеч о пословању, 2025. године предузеће Чистоћа први пут није имало никаквих неисплаћених обавеза.
-Прошле године је била боља наплата за неких 9 %, пописали смо за ове три године око 5 500 нових корисника физичких лица, колико становника има један Даниловград. Што се тиче Плана прихода за 2026. годину, то је 5 830 000 еура, а расходи су 4 770 000. Прошле године, 2025. у историји Чистоће први пут да нема кредита, да нема репрограма, да нема неких заосталих перековремених, да нема обавеза према добављачима, тако да је 2025. успјешно завршена.
Један од проблема са којима се сусрећу, а који је по ријечимас Шкобаља доста забрињавајући је неадекватан уговор са предузећем Морско добро.
-Уговор ове године са Морским добром је на 260 000 еура, а кажу да су подигли профит 200 % само у Херцег Новом. Значи четири године ми имамо 260 000 опредијељених за Чистоћу, и ми смо мислили барем ове године да ће подићи за 30-40 000 еура. За четири године је само Чистоћа уложила преко 500 000 еура, од цистјерни до канти – ми смо купили само 560 посуда које се налазе у зони морског добра. Они једноставно кажу да су толика опредијељена средства и ви ту немате могућности да се жалите, мада ће Котор, Херцег Нови и Тиват да званично да им пошаљу једно писмо, а надам се да ће и кабинет подржати, поручио је Шкобаљ.
Он сматра да је, када је ријеч о дивљим депонијама и непрописном држању паса, неопходно пооштрити казнену политику, наводећи да је тренутно у Азилу 195 паса, те да је 70 % депонија отпада у приватном власништву.
У наставку засједања, већином гласова је усвојен Годишњи програм обављања комуналних дјелатности Комунално-стамбеног предузећа Херцег Нови за 2026. годину ( 20 за, 4 против, 3 уздржана).
