У оквиру обиљежавања Дана општине Котор, у Стакленој галерији Културног центра отворена je изложба поводом 90 година од рођења Данила Киша: „ЕX VOTO Данилу Кишу (1935–1989)“, аутора Марије Старчевић и Воjислава Булатовића.
Отварању изложбе присуствовали су и представници херцегновске Градске библиотеке и читаонице.
По ријечима руководитељке Градске библиотеке и читаонице, Марије Старчевић, изложба је конципирана као путовање кроз Кишов живот који се, попут његовог дјела, састоји од фрагмената, одломака, трагова који тек сабрани у цјелину откривају јединствену прича о сјећању, идентитету, истрајавању, досљедности.
-Поставка ове изложбе није само биографска, већ дубоко лична, јер догађаји из Кишовог личног и професионалног живота расвјетљују се као и одломцима из његовог интервјуа и есеја, као и одломцима из његовог дјела. Киш нас сам води кроз архив свог живота. Фотографије које можете видјети на изложби највећим дијелом су из заоставштине Киша и чувају се у архиву Српске академије наука и уметности, а ми смо дошли до њих помоћу тога што су дигитализоване и захваљујући помоћи Народне библиотеке Србије. Исте су прошле кроз креативну радионицу господина Воислава Булатовића који је у потпуности заслужан за визуал, дизајн ове изложба, као и за њену концепцију, казала је Старчевић.
Главни и одговорни уредник издавачке куће “архипелаг” и стручни сарадник на изложби, Гојко Божовић је у свом излагању потенцирао везу између пишчевог живота и његове литературе.
-Ова изложба, постављена поводом 90 година од рођења Данила Киша је заправо репрезентативна изложба, која би могла да буде постављена у сваком граду, једнако у Београду, Љубљани, Загребу и била би у истој мјери комуникативна, како оном ко одлично познаје лик и дјело писца, тако и оном ко тек жели да упозна његову књижевност. Оно што је посебна вриједност ове изложбе, заправо показује оно што је Киш увијек инсистирао, а то је неодвојивост живота и литературе. У његовом случају то је несумњиво, јер описује свој живот, своју људску поетичку књижевну судбину и на изложби је могуће видјети како се из Кишових животних догађаја формулише његова књижевност и како се, потом, из перспективе његове књижевности може дубински разумјети свијет у коме су се одиграли драматични догађају друге половине 20. вијека, рекао је Божовић.
Изложбу је прогласио отвореном предсједник Општине Котор, Владимир Јокић, нагласивши том приликом значај Кишовог дјела. Поручио је да га је, први пут када је прочитао, дубоко дирнула пјесма, након смрти Мире Траиловић и однос презира према сили коначности који је Киш задржао све до своје смрти.
-Дакле и његов однос према човјеку који је носио кроз један стил који је у нашој литератури апсолутно непоновљив, па када каже да је човјек оно што памти, то обавезује и нас да памтимо оно против чега се борио. Јер зло против којег се он борио је управо онако невидљиво и нејасно, како је он говорио – зло је банално као хлеб. Киш је и у мени кроз своје дјело урадио то да је поставио темељ да човјек мора да уради што је до њега, без обзира што је, опет како је он говорио, све записано само треба читати. Али то што је све записано и што је све судбине квантум, не даје никоме од нас оправдање да не урадимо оно што је у нашој моћи да ствари поправимо. Да цијели овај круг који је он прошао од Цетиња, преко иностранства, Париза, изгнанства, Енциклопедије мртвих и свега другог, се не сублимира и оно што, ја негдје узимам и за крилатицу свог живота, а што мислим да је можда у цијелом низу фантастичних литералних израза покојног Данила Киша можда и његов, по мени, најупечатљивији – Не дајте се пасјим синовима Борисе Давидовичу, осим ако нисте пасји син, казао је Јокић оцјенивши да Кишова борба против зла и баналности остаје трајна обавеза.
Изложба је отворена у организацији ЈУ Културни центар „Никола Ђурковић“ Котор / Градске библиотеке и читаонице, а може се погледати до краја фебруара 2026. године.
Извор: Радио Котор
