Елеганција, снага и складност – тако би се могла назвати безимена Изложба цртежа, слика и скулптура новског умјетника Никше Косића, коју љубитељи ликовне умјетности могу да погледају у бившем простору ЦКБ на Тргу Николе Ђурковића, до 15. октобра. У великом и свијетлом простору изложено је око 40 умјетничких радова.
-Простор је изузетан и добио сам га захваљујући наклоности према умјетности господина Сава Вукићевића који је власник, рекао је Косић за портал Радио телевизије Херцег Нови.
Како у сликарству тако и у графици и скулптури, препознаје се стална умјетничка преокупација Косића, но доминантан мотив је у снажном покрету и неочекиваним ватрама боја.
-Мотив коња је изазован за умјетнике који се баве цртежом, не толико због компликованости форме, колико због његове елеганције, нарочито снаге и складности тијела. Коњ је с нама већ хиљадама година, у рату, у миру, на путовањима, чак и у спорту. Добар коњ је увјек био и статусни симбол, доброћудан је, добар пријатељ и није агресиван… све ове атрибуте нема ни једна друга животиња, чак ни човјек, казао је Косић.
Како вријеме пролази, Никша Косић у радове уноси све више боја.
-Цртеж ми је приоритет, њему подређујем форму, чак и боју, коју врло дозирано стављам, као у апотеци. Није колориста онај који натрпава гомиле боја, него онај који их одржава у равнотежи. Једно врјеме умјетници у Хрватској боји су придавали посебан значај. То је била права експлозија боја на сликама. Међутим, у историји умјетности тај период је остао познат као „Шарено хрватско сликарство“…наравно, у погрдном смислу, објашњава Косић.
Комбинована техника туш – акрил, искорак је у односу на раније фазе. Ови радови не одају само естетичара снажне креације већ и сликара који изузетно експериментише.
-Ова нова техника туша и акрилика на платну је мали експеримент, он је просто произишао из природе ствари која ме наводи да узимам материјале који највише одговарају мом рукопису. То вам је исто као кад бирате спорт па по природи својих могућности и грађе, а нарочито талента, изаберете одговарајући.
Сваки експеримент за овог умјетника је потрага за собом.
-Док експериментишемо ми уствари тражимо по себи и задовољавамо своју радозналост, без које умјетник нема што да тражи у том послу… Идеја, која је највећа непознаница нашег мозга, дође нам однекуд, можда из космоса као што каже Тесла, преко наше епифизе као пријемника и наша рука као извођач радова то само прибиљежи. Тај креативан процес, којим нас је Аутор наградио рођењем, не смијемо ниподаштавати ни у једном виду посла којим се бавимо и зато што је то најдрагоцјенија ствар којом смо обдарени… Мислим да би тиме изгубили његов благослов којим нас је одвојио од свих осталих живих бића. Дакле, будимо креативни да нам живот има смисла и да не атрофирамо духовно, истиче Косић.
Он се не задовољава само једном димензијом. Тродимензионално представљање живота кроз скулптуру са креативним коришћењем већ постојећих и необичних материјала само је још један слободан умјетнички израз.
-Умјетност је ослобађање. Неко помисли на ослобађање духовних потенцијала, а неко на ђавола у себи. Умјетник је преко свога платна у ствари одашиљач, док је гледалац пријемник, наравно – ако се та веза оствари, односно ако се разиграју емоције између њих… Умјетник свуда око себе акумулира љепоту, што му није баш тешко у овако прелијепом поднебљу нашега града, онда је трансформише својим сензорима у објекат који ради.
Скулптуре риба Косић је радио користећи као материал есцајг, но рибе елегантно изведене и постојане дјелују као да су настале једним потезом киста.
-Ето успут одговора одакле риба у скулптури… Ти бљештећи елементи у форми есцајга који карактеришу у мом случају крљушти рибе, карактеристични су. Иако кашике као ефектну и нерђајућу форму у скулптури користе многи умјетници, никад поента приче није у материјалу или мотиву, него у начину рада, казао је Косић чију је изложбу могуће погледати до 15. октобра.
