Изложба под називом „Где су нестали здухаћи?“ Драгана Цицварића, кустоса Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно биће отворена у Градском музеју Мирко Комненовић сутра (1. јун) у 20:00 сати.
Према ријечима аутора у Србији, Црној Гори и Херцеговини било је заступљено вјеровање да постоје нарочити људи који су у стању да заштите своје имање, село или регију од деструктивног дејства временских непогода.
-Њихова основна функција била је заштита сеоског атара, понекад и ширег подручја од градоносних облака, олује, поплаве или суше. На тај начин он је обезбјеђивао богату летину, а самим тим и егзистенцију својих сусељана. Појединци, већином одрасли мушкарци, били су познати као здухаћи, здухачи, здуваћи, стухачи, здухе, здуве, ветровњаци, вјетрене војводе или градобранитељи, наводи Цицварић.
Могао је, како каже, то бити сукоб два здухаћа, али исто тако и рат између здухаћких војски који се водио на пространој територији.
-Побједници битке тјерају облаке и град из своје области у неку другу, и на тај начин спашавају село и летину од пропасти. Борбе међу здухаћима се воде на висовима, планинама, морским обалама, у одређено доба године и дана, када дувају јаки вјетрови почетком прољећа или за вријеме дугих јесењих ноћи. Ове борбе изазивају страшне и снажне вјетрове и вихоре са прашином, уништавају летину, руше куће, могу чак и убити човјека који би се нашао у средишту битке. Здухаћ се не постаје, већ се рађа. Здухаћи су могли бити одрасли мушкарци, у рјетким случајевима жене или дјеца. Вјеровало се да и животиње могу имати здухаћке особине. Тако изложба „Где су нестали здухаћи?“ представља овај феномен из српске традицијске културе, објашњава Цицварић.
Изложба је плод међународне сарадње између Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно и Јавне установе „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“. Аутор илустрација и дизајн каталога радила је Тијана Јевтић из Ужица.
Изложба ће бити отворена до 20. јуна.
