Влада Црне Горе је на посљедњој сједници разматрала Информацију о могућностима изградње прерађивачких капацитета у сектору рибарства на подручју морског приобаља и Скадарског језера.
– Рибарство представља вишевјековну и традиционалну привредну грану, која је заступљена у риболовним подручјима морског приобаља и Скадарског језера, те поред економске има и веома важну социолошку и културолошку улогу. У цјелини, сектор рибарства се може категорисати као мали, без индустријског риболова, и обавља се дуж обале и на Скадарском језеру. Риболовну флоту Црне Горе тренутно чини укупно 270 пловних објекaта, од чега је 25 коча, 25 пливарица и 220 пловних објеката у за риболов у приобалном подручју. Поред излова економски важних врста риба и других водених организама (срдела, инћун, скуша, локарда, ширун, туна, труп, паламида, велика срдела, сабљарка, гоф, пешикан, морска мачка, ража, голуб, лигње, сипа, хоботница, музгавац, тотањ, јастог, козица, шкамп и плави рак, крап, укљева и др.) у Црној Гори је заступљана и производња односно узгој одређених врста као што су бранцин, ораде, мушља, каменица, калифонрснијска пастрмка и сл., гдје се на годишњем нивоу узгоји близу 1100 тона.
На основу података Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, број прерађивача рибе у Црној Гори је изузетно мали – само два, од којих је један лоциран у непосредној близини Националног парка Скадарско Језеро, са производним капацитетом до 10 т мјесечно маринираног шарана. Други произвођач је лоциран на Цетињу и регистрован је за прераду и конзервисање рибе, љускара и мекушаца, са капацитетом до 50.000 конзерви годишње. Поред ове двије компаније прерадом се баве и привредни рибари, а који своје сушене, усољене и мариниране производе пласирају на пијацама. Од укупног броја узгајивача шкољки, два узгајивача су регистрована као отпремни центри за шкољке, док су два узгајивача регистрована као отпремни центри и центри за пречишћавање шкољки. Повезивањем примарне производње (улов и узгој) са прерађивачким капацитетима може да се осигура развој производа високе додате вриједности који би били намијењени првенствено индиректном извозу кроз развој туризма и нових циљаних тржишта које је Црна Гора планирала да дефинише. Повезивање производње са хотелским ланцима (посредни извоз кроз туризам) види се као један од могућих начина пласмана ових производа и унутар Црне Горе, затим брендирање и заштита производа рибарства у складу са националним и ЕУ правилима из ове области.
Црна Гора, нажалост, једина Медитеранска држава која има веома ограничене прерађивачке капацитете у сектору рибарства. Поред недостатка прерађивачких капацитета евидентан и високо изражен је и проблем организованог откупа и пласмана свјеже изловљене рибе и других морских односно водених организама, те се тиме Црна Гора доводи у веома лош положај, а нарочито у току љетње туристичке сезоне. Посљедицу оваквог стања у сектору рибарства видимо управо у веома израженој зависности од увоза рибе и прерађевина од рибе, која и поред напора које улаже Министарство пољопривреде у модернизацију и повећање ефикасности професионалне риболовне флоте, остварује раст из године у годину.
Табеларни приказ вриједности увоза рибе и прерађевина од рибе
2017 2018 2019 2020 2021
12,5 мил. € 12,5 мил. € 14,3 мил. € 8,3 мил. € 11,7 мил. €
Подсјећају да је Црна Гора је медитеранска држава површине 13.812 км2, са око 625.000 становника и густином насељености од 45 стан/км2 . Дужина црногорске обале је 294 км, а површина унутрашњих вода износи 362 км2, док је површина територијалних вода 2098,9 км2.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је у сарадњи са Универзитетом Црне Горе – Институт за биологију мора, референтном научном установом у области морског рибарства, у претходном периоду радило на имплементацији бројних међународних и регионалних пројеката, који су имали за циљ успостављање система самоодрживости сектора морског рибарства и аквакултуре.
До данас је релизовано преко 15 различитих пројеката, чији резултати се огледају у бројним прописима и успостављеним механизмима за које можемо устврдити да су црногорски сектор рибарства и аквакултуре доста добро приближили Европском стандарду у овој области. Међутим, то не значи да је посао завршен, већ напротив да тек предстоји рад на пуном усаглашавању са Заједничком рибарском политиком ЕУ и стварању неопходне инфрструктуре како би цјелокупан сектор црногорског рибарства био спреман за тржиште Европске уније.
Важно је истаћи да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде заједно са Универзитетом Црне Горе – Институт за биологију мора створило одличне међународне конекције и обезбиједило значајна финансијска средства кроз разне донаторске пројекте, што у коначном видимо као јединствену прилику да се уз експертску помоћ и донаторске пројекте и наравно уз дјелимично учешће буџетских средстава, коначно у овом сектору створе услови којима се може гарантовати одрживост расположивих ресурса и бољи стандард субјеката у сектору рибарства.
С тим у вези, а у циљу стварања одређених прерађивачких капацитета који су пријеко потребни Црној Гори, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Универзитет Црне Горе – Институт за биологију мора покрећу национални пројекат под називом Црногорски кластер плавога раста ( Montenegrin blue claster – REGROW).
ЦРНОГОРСКИ „REGROW“ (Прва дигитална платформа мултинационалног тима научника, агронома, инжењера за развој агрокултуре)
Полазећи од чињенице да се у Црној Гори риба одувијек чувала традиционалним методама сољења и сушења уз додатак специфичних зачина, која је као финалан производ био тражен и на најудаљеним дестинацијама. Историјски је доказано да су црногорски рибљи специјалитети стизали и до италијанског тржишта још у 13. вијеку, као и до аустријског двора у 19. вијеку што у коначном охрабрује иђеју покретања оваквог пројекта са циљем враћања старе славе сектору рибарства Црне Горе.
Kонцепт пројекта Црногорски РЕГРОW заснива се на формирању Црногорског кластера плавог раста и јачању капацитета чланова кластера сектора рибарства и аквакултуре кроз изградњу погона за прераду рибе и других морских организама, који потичи из привредног риболова и узгоја, у Индустријској зони – Општине Kотор. У циљу дефинисања потреба и неопходне опреме за концепт Црногорски REGROW, из средстава пројекта SmartАdriaBlue Growth, за чију реализацију је задужено Министарство економског развоја, у току је израда Студије о потенцијалним производима који би се могли производити у будућем погону за прераду рибе. У изради ове студије учествују најеминентнији црногорски и хрватски стручњаци, док се финализација студије очекује ускоро. Уколико пројекат Црногорски REGROW наиђе на разумијевање Владе Црне Горе и ресорних министарства, план је да се кроз пројекат СмартАдриаБлуе финансира и израда идејног рјешења за изградњу постројења за прераду рибе и других морских организама. Идеја пројекта Црногорски РЕГРОW је представљена Општини Kотор, јер сматрамо да ова општина располаже са најадекватнијим земљиштем за ове намјене, гдје смо начелно добили пуну подршку за реализацију пројекта и обезбиједи неопходно грађевинско земљиште за ове намјене. Парцеле, са којом располажу а чија је укупна квадратура 86.500 м2, одредимо колика би била довољна за потребе изградње прерађивачког објекта покренемо процедуру за уступање предметне поарцеле Влади Црне Горе на привремено управљање и коришћење. Предметним чланом предвиђена је могућност уступања непокретне и покретне ствари из имовине општине са или без накнаде за коришћење, те у складу са циљем овог пројекта предлажемо Влади Црне Горе да задужи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Директорат за рибарство да покрене поступак уступања предметне општина Kотор. С обзиром да је предметна парцела величине 86.500м2, предлог је да се од општине Kотор тражи 10.000м2 од укупне површине предметне парцеле. Пројекат Црногорски REGROW је кандидован нашем већ традиционалном донаторском партнеру у сектору рибарства Амбасади Kраљевине Норвешке у Београду, гдје је у првој фази прихваћен и прослијеђен Министарству спољних послова Kраљевине Норвешке на финално одобравање и одређивање коначног буџета. На основу обављених консултација са поредставницима Амбасаде краљевине Норвешке, можемо очекивати буџет за изградњу објеката и дио опреме у оквирном износу од око један милион еура, ако исти буде одобрен од стране Министарства спољних послова Kраљевине
Норвешке. Такође, поред нашег традиционалног донатора постоји могућност донирања из пројекта ФАО АдриаМед, као и финансирање из средстава Свјетске банке – МИДАС 2 пројекат, који има за циљ модернизацију риболовне флоте, стварање неопходне копнене инфраструктуре и подизање нивоа свијести субјеката у рибарству, администрације и инспекције, гдје је укупно буџетирано 10 милиона еура за унапређење сектора рибарства.
Убијеђени да ће реализација пројекта Црногорски REGROW и изградња првих савремених прерађивачких капацитета у сектору морског рибарства, услужног карактера са одређеним капацитетима за складиштење и чување рибе и других морских организама, у највећој мјери допринијети стабилизацији, организацији и повећању ефикасности сектора рибарства Црне Горе, сматрају у Влади Црне Горе.
