Просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи у Црној Гори порасла је са 1 194 еура у 2021. на 2 200 еура у 2025. години, што представља раст од чак 1 006 еура, показују подаци МОНСТАТ-а. Из Уније слободних синдиката поново апелују на Владу и локалне самоуправе да започну модел државне станоградње који би подразумијевала 700 еура по метро квадратном.
Последњи подаци МОНСТАТ-а показују да просјечна цијена стана у новоградњи у главном граду Црне Горе прелази 2 100 еура по квадрату, док је на приморју чак 2 600.
Унија слободних синдиката је са партнерском организацијом – НВО „Зид“ још прије више од 10 година покренула иницијативу да у Устав Црне Горе уђе право на стан као једно од најважнијих за сваког грађанина и грађанку. Од 2009. године се залажу за реформу стамбене политике, као и за то да Црна Гора прихвати одредбе Измијењене европске социјалне повеље које се односе на право на становање и право на заштиту од сиромаштва и социјалне искључености, подсјетио је за РТХН генерални секретар Срђа Кековић.
-Иако то не пише у Уставу, држава је дужна да води једну конзистентну стамбену политику рјешавања стамбених питања грађана и грађанки, што ми тренутно немамо. Немамо је попследње три деценије и више одкада се распао социјализам када смо имали заједничке фондове гдје смо сви улагали, а послије тога по неким приоритетима имали право да рјешавамо стамбено питање. Последњих 35 година је политика таква да ви можете да купите стан на тржишту, што је доминанта варијанта. Мали проценат запослених који раде у одређеним дјелатностима могу да купе стан по повољним условима преко својих задруга. Имамо и мали број привилегованих који преко своје фирме добијају одређене кредите, али опет морају да купе стан. И, коначно имамо оне којима се посрећило, а видим да је доста таквих на позицијама функционера, који су тај стан добили а да га или нису морали плаћати, или су плаћали смијешно мале износе.
Унија слободних синдиката је прије двије године, поводом 1. маја, покренула кампању под мотом „За миран сан – социјални стан“, заговарајући изградњу станова у државном власништву које би уступали под закуп грађанима на коришћење. Кековић истиче да је то пракса у многим европским државама, а најразвијенији модел, који заговара Унија, је модел града Беча.
-Тај модел би подразумијевао да једна наша четворочлана породица може да закупи стан од 60 квадрата који би држава градила у свом власништву, за неких 100 до 120 еура мјесечно, при чему не би морала да плаћа порез на непокретност, при чему та породица не би морала да одржава зграду, јер би се о томе старао државни фонд, при чему не би морала да ради неке унутрашње оправке које би такође радила екипа фонда, и да не набрајам колики би бенефит био за рјешавање стамбеих питања у нашој држави.
Нажалост, са овом иницијативом последње двије године нису успјели да допру до Владе, јер се, како истиче Кековић, форсира изградња 20 000 станова на Вељем брду, иако би само за трошкове инфраструктуре тог насеља могло бити изграђено 10 000 социјалних станова широм Црне Горе.
-Још једном апелујемо и на локалне самоуправе и на Владу Црне Горе да коначно кренемо да реализујемо овај модел државне станоградње јер метар квадратни у тој станоградњи би коштао неких 700 еура. За ових 600 милиона еура колико је потребно да се направе пут, вода, струја и фекална канализација на Вељем брду, држава би могла да направи 10 000 станова површине 60 квадрата. Ако би их издавали по оном цензусу како то раде у Бечу, гдје се издваја неких 10 до 12 % просјечне зараде за такав стан, држава би убирала на мјесечном нивоу за тих 10 000 станова закупнину од милион еура, или имали би 12 милиона годишње за тај фонд од којих средстава би могли да раде на одржавању и да се плати особлје фонда и коначно да се улаже у изградњу нових станова.
Кековић истиче да су за овакав модел заинтересоване Шведска, Норвешка и друге развијене земље, те да у Бечу између 60 и 70 % грађана живи у становима закупљеним од државе.
