Инситут за биологију мора Универзитета Црне Горе биљежи да у нашем мору има 44 врсте ајкула и ража, што чини 75% хрскавичавих риба Јадрана. Куриозитет је да је ријетка врста на Медитерану – пјешчани пас, примијећена на нашој обали, док је најчешћа врста великих ајкула пас модруљ. Међутим, оно са чиме се ајкуле и раже суочавју јесте масовно изумирање.
Насупрот уобичајеном мишљењу људи, ове врсте се могу пронаћи у свим морима свијета, укључујући и Јадранско, каже мсц Илија Ћетковић са Института за биологију мора чија су област истраживања ајкуле и раже.
– До сада је забиљежено чак 59 врста у Јадранском мору. У његовим водама се могу срести и неки од „живих фосила“ какав је пас главоња, за чије се сроднике сматра да су еволуирали у периоду јуре, каже Ћетковић.
Хрскавичаве рибе, додаје он, представљају једну од еволуционо најстаријих група кичмењака, чији представници насељавају свјетска мора већ више од 400 милиона година.
– Ајкуле и раже данас преживљавају масовно опадање бројности својих врста, а неке су и регионално изумрле. Најновија истраживања показују да је трећина укупног броја врста ајкула и ража суочена са ризиком од истребљења, махом услијед претјераног излова, спорог достизања полне зрелости и малог броја потомака“, наводи Ћетковић.
Институт за биологију мора спроводи истраживања у циљу утврђивања биоразноликости и учесталости ових врста у нашим водама. Налази неких датирају из прошлих деценија и њихово тренутно присуство није потврђено.
– Лабораторија за ихтиологију и морско рибарство чува информације о уловима и виђањима у облику базе података која тренутно садржи око 2500 уноса. Подаци потичу из редовног мониторинга морског рибарства и из такозване грађанске науке, којом сваки грађанин/ка може допринијети циљу. Овакав вид сакупљања података је увелико нашао примјену у истраживању ајкула и ража усљед ријеткости њихових јединки, и самим тим честе немогућности истраживача да директно дођу до узорака. Уз помоћ рибара и других заинтересованих, дошло се до нових или чак првих налаза 29 врста у нашим водама, каже Ћетковић.
Као једно од значајнијих открића он истиче вишегодишњу присутност недораслих јединки пјешчаног пса, врсте ријетке у готово читавом Медитерану, и то на ширем подручју ушћа ријеке Бојане. Сви налази ове врсте у Црној Гори су добијени захваљујући интересовању рибара, који су их прослиједили особљу Института.
– Анализа вишегодишњих података показала је да је од великих врста ајкула далеко најчешћи пас модруљ, док су све остале неупоредиво рјеђе. Ово није изненађење, већ само потврђује претпоставке и уклапа се у трендове преосталих дјелова Јадрана. Међу ражама, најчешће су оне из породице Rajidae, какве су ража каменица и модропјега ража, док се често могу видјети и електричне раже, познатије као дрхтуље, наводи Ћетковић.
Знатан број угрожених ајкула и ража се већ налази на бројним међународним конвенцијама чија је Црна Гора потписник, док се широм Медитерана предузимају значајне мјере у циљу њиховог очувања.
– Медитеранско море представља својеврсни хотспот биодиверзитета хрскавичавих риба јер га насељава око 7% њиховог укупног броја. Овим путем позивамо све заинтересоване да прослиједе своја виђења и улове било које ајкуле или раже, а такође користимо прилику да захвалимо онима који су то већ чинили, поручио је Ћетковић.
