Изложба под називом „Пет вијекова Боке Которске у европској картографији“ отворена је синоћ у Галерији Поморског музеја Црне Горе у Котору. На 185 мапа Боке, сажет је изглед залива у посљедњих пет вјекова.
Публика је имала прилику да упозна Боку, њену историју и значај на нови начин, кроз изложбу, преко картографских приказа.
Европски и свјетски поморци, трговци и освајачи који су овуда пролазили, због љепоте залива и њеног положаја биљежили су је у поморским картама стотинама година уназад. Поморске мапе Боке чувају се се у свјетским музејима, а у Галерији Поморског музеја Црне Горе у Котору синоћ је изложено 185 одабраних карата по избору кустоса поморско – техничке збирке, Илије Млинаревића.
– Историја картографских приказа Боке которске саставни је дио картографије Средоземља. Аутор изложбе каже да су изложене карте, заправо дио већих карата које су у власништву великих библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону или националних библиотека из Париза, Загреба, Лисабона. Велики дио те грађе је дигитализован и уз одобрење власничких библиотека карте су дошле до Поморског музеја Црне Горе у Котору. Путем паметних телефона, скенирањем QR кода омогућен је увид у комплетну поставку – казао је Млинаревић.
Карте показују хронолошки развој картографије у последњих пет вијекова, од ренесансе до 1920. године. Ту је издвојена Бока Которска из више разлога, прије свега јер је нама била најинтересантнија.
– Овим мапама је потврђено да је Бока увјек била примјећена и описана и ни у једном запису није криво заведена. Осим Котора, по коме залив носи име карактеристични су описи прије свега Херцег Новог, Пераста и Рисна. Поента ове изложбе је да отвори причу о картографији која код нас често није довољно обрађена. Картографи као што су шпански, холандски, француски, италијански су наш крај обрадили, а на нама је да се присетимо њихових радова и да их поново валоризујемо. Ове карте иако се налазимо у Поморском музеју нису само поморске. Оне су и географске, историјске, политичке или црквене карте и свака од њих третира другачију тему. Дијапазон ових карата је велик, а самим тим је ова изложба и богата – навео је Млинаревић.
Изложбу је свечано отворио предсједник Општине Котор, Владимир Јокић, који је истакао да се кроз ову изложбу види значај Котора кроз вјекове.
– Овдје можемо да видимо на који начин је био приказан Котор у претходних пола миленијума. Ако је и било дилеме због чега је покренута иницијатива о повратку статуса града Котору, на изложби у Поморском музеју се може видјети зашто Котор никада није прескочен на било којој карти. Оваква једна збирка ће сигурно допринијети научном истраживању историје Боке већ и даљој промоцији иницијативе – рекао је Јокић.
Гости на отварању изложбе били су директор Поморског музеја у Сплиту Љубомир Радић и кустос Петра Блажевић. Она је честитала нови приступ изложби посвећеној картографији града из којег су потекли поморци који су све ове карте пронијели до ових важних збирки.
– Картографи и цртачи ових карти нису живи неколико стотина година, али су сви знали за Котор. Када размишљамо колико је карта која је само комад папира по коме је неко цртао и колорирао, један комплексан музејски предмет коме се можемо дивити увјек изнова – рекла је Блажевић.
У музичким дијелу програма наступили су Ђурђа Петровић Пољак и Драган Ивановић.
